Ne podnosim magistralne lekove, prošle vekove, ispisane čekove koji trebaju da se unovče, ubice iz Ovče koji su izbegli omče, celu imaginarnu opštinu Dunavski venac, prvenac koji je započeo prstenac, zdenac želja u koji se piša, ne podnosim kad neko ne čita Kiša a čita Danilova, kada se za dete kaže prinova, osim ako mu/joj to nije kršteno ime

 
40633390_10214429506426269_3016336930477441024_n.jpg?_nc_cat=0&oh=908aeac6b755b693e4802eb392fd1100&oe=5C21938E
*
Kiša je sastavila dve noći i dan i po. Posledica tajfuna. Na blogu Nemice koju sam srela nedavno u Seulu čitam da je pljuskovi prate već sedam dana, neprekidno. Tačno toliko
 
Srela sam ih na stazi koju sam najzad pronašla nakon dva sata lutanja. Već se hvatao sumrak, pa sam imala još samo malo vremena da pronađem dobro mesto za kamp. Prošli su iz suprotnog smera, neočekivano mi se javivši sa 'Hello!'
'Hello!', odgovorih ocu. 'Hi', osmehnuh se klincu iza njega.
 
U toaletu na parkingu nije bilo vode. A moje rezerve spale su na pola bidona. Uz to, vapila sam za tušem. Od vlage u vazduhu i
 

*
Južna Koreja ima četiri velike biciklističke rute, duž četiri velike reke. Najduža od njih povezuje Seul i Busan. Dugačka je 700 km, ako se ide najkraćom stazom, a uz de-tourove, koje planiram, može se voziti i 800 pa i preko 1.000 km.

40120618_10214408292175926_8355716788259913728_o.jpg?_nc_cat=0&oh=4fb0a7722560aedb4096752756f9fbe7&oe=5C2FEDC7
Izabrala

 
2018-09-03 09:18:03

Kockice i roze oblanda ...

Đorđe Bobić RSS / 03.09.2018. u 10:18

Svašta nešto se ovde naobećavalo narodu, sve lepo umotano u roze ... ali vreme teče i ne ide baš sa naobećavanjima mada nadbacač kockica i dalje ih uporno i prilježno baca, kotrlja, prevrće i muva a one samo veselo poskakuju i nikako da padnu kako je namislio, u onu roze oblandu ...  a možda je vreme da nadbacač proba sa lopticama ???

 

 

Ne podnosim ni pozajmljivače ni zajmodavce, lažne prijatelje i punoglavce, spermatozoide u bide, istina, mora ponekad, da pobedi, pa zato ne podnosim poraze koji se odraze na nečiji život i priključenija, zvona i praporce, konce i saborce, ratoborne, rastvor borne kiseline, sline i ljude sline, ceđ i sluz neprane vagine, brda i doline, mora i planine, pogotovo ne podnosim da l’ je stiglo proleće, zlu slutnju koja obleće, avion koji poleće, Pilote i Kiki bombone, šalone i ešalone, spuštene roletne i spuštene pantalone u seksu od kojih mogu samo da padnem, pomene pometnje, smetnje u prijemu, smetnje u slanju, jednu Tanju, jednu Sanju i jednog Nemanju, sasvim lično, ništa polovično, ne podnosim poslovično poslovne banke osim kada ne priznaju da potkradaju stranke, što se, priznaćete ipak ne dešava

 

издневниками... 

(на путовањима све треба доживљавати са извесном равнодушношћу)

мирноћа душе била је неопходна пред навалом утисака који су претили да преплаве сензибилног посматрачаме јер ми је жеља била да се на путовању не препустим само пасивном перципирању окружења него да простор у својим запажањима посветим и суптилнијим опсервацијама.

 

1.
40330216_10214395748182334_3034730845182099456_n.jpg?_nc_cat=0&oh=98bd03d8af3a19132a6afa0ad234e5d7&oe=5C33B3D2Nakon tri meseca na jednom mestu, duh i telo jedva čekaju pokret. Ali čak ni nomadu poput mene, vazda sviklom na kretanje i stalne odlaske, nije uvek jednostavno da samo potrpa sve u bisage, ove okači na bicikl i otisne se na put. Treba najpre raščistiti

 
2018-08-24 21:50:26

Slacker serenity

Milan Novković RSS / 24.08.2018. u 22:50

Ovo je blog o prevodu naslova ovog bloga na Srpski, umetničkom prevodu, naravno, inženjerski bih mogao pokušati i sam, ili prevodu neuhvatljive klasifikacije, pa udevanju ne prevoda, nego značenja, koje ume da se izmigolji čim pomislimo da smo ga naterali da nas gleda u oči, u ono zajedničko maglovitoj realnosti oko nas koje nas prati, the zajedničko, ne danima, nedeljama ili godinama, nego decenijama, ili celog života.

Pa udevanje značenja i ne baš ni u sve zajedničko u tom egzistencijalnom, za koje ne znamo da li je samo mehur oko naših pojedinačnih života kojeg ne umemo da se otresemo, ili su prostor-vreme prosto takvi kakvi jesu, dok se mnogi od nas, još prostije, na pojedinačan način krećemo u njemu, njima, prostor-vremenu.

SomePlace.19540.jpg 

Dakle, slacker serenity u i oko onoga što nam se čini kao tegoba celog života.

 

... ništa se ovde ne menja, sve je stabilno i uobičajeno ... ginjol predstava i prikazanje stereotipnog i ovde već viđenog libreta je i dalje u toku ... rezervcije za sedišta u gledalištu su obezbedjene do u beskonačno ...

 

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana