još jedan otvoren poziv da saučestvujete u radu na mapi. avantura i dalje traje...

 

ovo će vam biti kud i kamo prijemčljivije (moja omiljena srpska riječ) ... prijemčljivošću ... ovoga puta pozivam vas da nacrtate (docrtate) dio mape,  odnosno crtate na mapi, tj. na naslovnoj slici  bloga ovog.

može u Paint-u, Photo Shop-u, u čem god 'oćete. ..

Samo ovo, ime i prezime je dovoljno da bi se prepoznala vanserijska, nešablonska, samosvojna, osoba, persona, ličnost, da bi se znalo da se radi o hrabroj, u se i u svoje kljuse, ženi, ljudini, mentalnoj gromadi, odlučnoj da svoj život uzme u svoje ruke! A Snežana na biciklu! Da li je išta više potrebno reći?!

I kad si u domu svom, stanu, kući, iznajmljenoj sobi...imaš problema svakodnevno, da ne kažem, svakosatno. Glavobolja ti je osnovno zanimanje! Račun za računom stiže, sve utrkujući se, zapušio ti se lavabo, riknuo ti bojler, mašina za veš ne prima vodu, komšije ti ostavljaju kese s đubretom pred vrata, odeš na pijacu i shvatiš da ako kupiš krompir i blitvu, nedostaje ti novca za skušu i taka na tamo, pa gde je onda taj toliko izvikani život?!

Važi priča je da je Beograd prljav grad i to veoma zaprljan. Na ulicama, trgovima, parkovima, u haustorima zgrada, posvuda je đubre, kese, pikavci, hartije raznih boja i formata, izmeti kućnih ljubimaca ali ima i starih građanima nepotrebnih stvari, nameštaj, crkli aparati i svašta još. Okolo grada, uz saobraćajnice divlje deponije veoma raznovrsnog otpada, građevinskog, poljoprivrednog i rečeno pojednostavljeno svega što više građanima i preduzetnicima nije potrebno te se toga ratosiljaju ostavljajući bilo gde pa to čini da prilazeći Beogradu biva jedan sasvim posebna ugođaj za ljubitelje neobičnosti.

додуше, могао би се овај састав и разумније насловити али како онда сачувати присет на деда Крезу и узречицу му . . .оди деди да деда те среди ,те Кресану , рођакињу му, невину....... к'о гоблен.

U Budimpešti je sve više naselja čijim se stanarima neko gadno sveti. Taj neko je hiljade svojih sugrađana svojevremeno smestio u tzv. panele, one od kojih je na celom svetu teško naći sivlje i tužnije, i ostavio ih da zajedno sa tom panelnom smesom lagano trule i mru.

A to „lagano" podrazumeva vrlo bliske susrete s vatrom zbog propalih aluminijumskih instalacija; bubašvabama

"Cynical realism is the intelligent man's best excuse for doing nothing in an intolerable situation." - Aldous Huxley

Pre nešto više od nedelju dana su jedan visoki političar u UK, bivši ministar sadašnje koalicije, i njegova bivša supruga osuđeni na zatvorsku kaznu od 8 meseci. On je suprugu onomad zamolio da slaže kako je ona prebrzo vozila kola da ne bi on dobio kaznene poene ("uhvatila" ih kamera), ona pristala, posle priznala da je slagala i sada su oboje u zatvoru. Od njegove političke karijere više nema ništa.

I ovo zvuči surovo, prekršaj je mali, svi ponekad prebrzo vozimo, laganje i podmetanje noge sudu, ubeđivanje na laganje i podmetanje noge sudu su ozbiljniji prekršaji, ali kazna, na prvi pogled, i dalje ume da izgleda surova.

Ja se ponekad setim UK pravnog sistema pošto na sve strane možemo da se provučemo ovde bez pečata ili potpisa, mnogi zakoni su prosti i vrlo liberalni, ne postoje lične karte, ali postoje granice na koje ne sme da se zaboravi, a čini nam se da bi svi umeli da zaboravimo na njih.

Apropos umeća zaboravljanja - jednom davno sam ja, sa 9 kaznenih poena na mojoj dozvoli u šali rekao suvozaču da sa sledeća tri poena gubim dozvolu pa bi mogao on da "vozi" ako baš ne primetim kameru na vreme. Iako prosto artikulisana šala je prošla neshvaćeno i ja sam samo zaključio da ljudi iz jednog grada u Srbiji nemaju previše smisla za humor.

 

*
Na nešto više od dvadeset kilometara udaljenosti od karavanseraja Taš Rabat, visoko u planinama, nalazi se jezero Čatur-Kul. Od jedne grupe trekera približno mojih godina saznala sam da im je za uspon trebalo oko četiri sata, a za spust oko tri. Dodala sam na to još po jedan sat, znajući da većina ljudi i nehotce poboljšava takve rezultate, uvećavajući svoj podvig. Tih devet-deset sati pešačenja činilo mi se kao nemoguć poduhvat, budući da sam pre tri nedelje jedva hodala od bolova i da sada nemam kondicije.

Ali oduvek mi je bilo teško da mirujem u

 

1.

Ispostavlja se da u kuci-kafeu, pod cijom sam se nadstresnicom sakrila od kise, ima ljudi. Domacica me najpre nudi da predjem za bastensku garnituru, umesto sto sedim na tlu. Odbijam, ali je zato pitam za dozvolu da postavim sator tu gde sam. Sto ona prihvata bez razmisljanja. Zatim ulazi u kucu i vraca se sa decakom od dvanaest-trinaest godina. On koristi Guglov prevodilac da bi mi preneo njen poziv da nocas spavam unutra, u njihovom holu.

Kazem da je to veoma ljubazno od njih. I podjem za njima unutra, gurajuci bicikl u hol. Tamo su vec parkirani jedan motor

 Na smetlištu brojnih afera koje je proizvela naša politička kasta i koje prolaze apsoluno nekažnjeno - iz nekoga je razloga isplivala i ova sa Vukom Jeremićem, "spasiocem" Kosova i po vlastitoj tvrdnji "ličnošću koja će predsedavati svetom" u narednih 14 meseci, što pretpostavlja i pregovaranje sa vanzemaljskim bićima ako se kojom zgodom pojave na majci Zemlji.

Da bi se "rešila" Jeremića i njegovih usluga, pre nešto više od pola godine, vladajuća grupacija se dosetila krajnje neuobičajene geste. Dali su mu zeleno svetlo da se kandiduje za predsedavajućeg GS UN, a kako je u svojoj diplomatskoj karijeri uglavnom razvijao bliske odnose sa nesvrstanima i sa ruskim blokom, odlučili su se i za presedan, tzv. "izbora". Do Jeremićeva slučaja izbor predsedavajućeg GS UN, bio je apsolutno rutinska stvar.