Манипулација, ситних и крупнијих, увек је било и биће их. Навикли смо на њих толико, да их често прихватамо прећутно, као део менталног колорита којим смо окружени. Многи од оних који их практикују, чине то само изузетно, онда када се мора. Рекло би се да невиних у том погледу нема: ни детета пред родитељем или васпитачицом, ни средњошколца пред разредним старешином, ни студента пред професором, ни супружника пред супружником.

 
2011-10-07 13:28:39

.

Aleksandar Vasović RSS / 07.10.2011. u 14:28

.

 
2009-03-09 21:58:22

Supermarket u Kaliforniji

antonacci RSS / 09.03.2009. u 22:58

allen-ginsberg.jpg

 Video sam najbolje umove moje generacije uništene ludilom, izgladnele histerične gole,
kako se vuku po crnačkim ulicama u zoru tražeći besni fiks,
anđeoglavi mangupi gore za drevnu nebesku vezu sa zvezdanim dinamom u mašineriji noći...

           Ono što me privlači u džezu jeste upravo sloboda, neizvesnost. Od onog trena kada pesma počne, vi joj se prepuštate, ali ne znate

 
2013-01-10 20:48:34

VREDNOST ŽIVOTA, MERENA NAŠIM MERAMA

Dragan Jakovljević. RSS / 10.01.2013. u 21:48

У чињеницу да једна вест истовремено може бити пласирана на безброј начина и да свака њена верзија може код читалаца да изазове различите реакције, често и међусобно потпуно супротне, уверили смо се много пута. Када се тако нешто деси, обично је по среди намера аутора или његових послодаваца да расположење јавног мњења обликују у складу са неким интересом - тренутним или дугорочним, својим или интересних група којима припадају.

 
2017-06-29 21:24:48

Wostok - Stripovi kao psihoterapija!

Inner Party RSS / 29.06.2017. u 22:24
Vik1.jpg
Danilo Milošev Wostok (1963) je andergraund strip crtač i scenarista iz Vršca. Osim stripa bavi se i slikarstvom, videom i muzikom. Wostok je, uz pomoć ostalih svojih pseudonima, izgradio prepoznatljivu poetiku koja je amalgam mračnih priča, ljutog sarkazma i parodije uz konstantna traganja za samim granicama strip medija. Od početka devedesetih godina prošlog veka, ovaj umetnik iz Vršca je zajedno sa Pančevcem Aleksandrom Zografom predstavljao opoziciju tadašnjem prilicno nemaštovitom komercijalnom stripu, i sve do danas je pokretačka snaga u osvetljivanju domaćeg podzemlja devete umetnosti. Kao autor stripova, Wostok se kreće izuzetno širokom skalom izražavanja - kako tematski, tako i tehnički, a uopšteno govoreći, zajednička crta celog njegovog stvaralaštva se odražava u subverzivnoj reakciji na gušenje čovekove kreativne ličnosti od strane autoriteta i putem masovnih medija i političkih manipulacija. 
 
 
2010-08-21 09:03:29

Svetlo u tami

Dragan Jakovljević. RSS / 21.08.2010. u 10:03

Siguran sam da svako od vas, dragi moji budimski i peštanski sugradjani, poznaje Bilju. Kako koju Bilju? Pa, onu koja živi tu, na šestom ćošku. Mislim, od mene na šestom, ako se ne računaju i one nove ćoškaste građevine oko peštanskog Korvin mozija. A ako se računaju, onda to ispadne mnogo više ćoškova. Ali, broj u ovom slučaju, a ni inače uopšte nije važan, pogotovo

 
2018-09-03 09:18:03

Kockice i roze oblanda ...

Đorđe Bobić RSS / 03.09.2018. u 10:18

Svašta nešto se ovde naobećavalo narodu, sve lepo umotano u roze ... ali vreme teče i ne ide baš sa naobećavanjima mada nadbacač kockica i dalje ih uporno i prilježno baca, kotrlja, prevrće i muva a one samo veselo poskakuju i nikako da padnu kako je namislio, u onu roze oblandu ...  a možda je vreme da nadbacač proba sa lopticama ???

 

 

Ne podnosim ni konzerve, ni pritajene konzervativce, operu i operativce, gotovs i gotivce, gotovinu, otopinu, praznu binu i frazu pivce za živce, kad neko glumi sumnjivo lice, podgrejane pice i palice, neobrijane pice i ralice, skijice i ubice, raskopane ulice i zatvorene ptice, emisiju Vice i vice versa, pluripotentnost stresa, frižider bez mesa, pepeo na urni, večne i nepravedno optužene krivce, osim ako nisu dežurni

 
2018-04-03 15:25:00

MOJ PRVI BREVET (400 km), 2. deo

ulicni-muzicar RSS / 03.04.2018. u 16:25

Ovo je nastavak!

Prva polovina puta opisana je u 1. DELU TEKSTA

(nije bilo moguće da sve stane u jedan post)

IMG_20180330_044211_219.JPG

 

Gradska knjiga Beogradska ispisivana rukopisno u nekoliko proteklih vekova je usled protoka vremena, uticaja uslova sredine na hartiju, aljkavog listanja pri čitanju i zbog nedovoljne brige o njoj samoj, knjiga je dovedena u stanje rasknjižene kupusare sa pobrkanim stranicama ali množina njih je u svoj toj gužvi iščilela. Razni su tu knjigu vekovima prelistavali, pored čitatelja vrlo obrazovanih i onih prihvatljivo pismenih, nekih na granici pismenosti bilo je i potpuno lišenih znanja o slovima te su gledali samo crtane zabeleške jer i pisci knjige nisu po neki put bili u dosluhu sa slovima pa su crtkarali ili prosto stavljali onaj epski krstić tek da se znaa da su tu bili. U tako šarolikom čitateljstvu dešavalo se da su mnogi od njih u susretu sa knjigom bili zbunjeni i nepripremljeni na tako što veoma obimno i kabasto u rukama i onda su svi oni, koji doticahu knjigu, čupali joj stranice za sopstvenu arhivu, dopisivali na marginama ali i u tekstu samom, podvlačili redove, ubacivali neke dodatne strane po svojoj volji i smatranju. Neki put bi prosuli mastilo preko rukopisa, sve je vremenom pomešano i zagubio se red i kontinuitet u poglavljima ali i u pojedinim redovima, a bez redosleda u paginaciji tok rukopisa nije baš zgodno pratiti i kontraindikovano je.

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana