Osvedočeni prisluškivač tuđih razgovora po prevozu izuzetne memorije prenosi vam današnji razgovor dva milozvučna, mlada ženska glasa čije će se pojave ukazati na kraju vožnje. (To što govorim o sebi u trećem licu ne uzimajte kao ozbiljan simptom ludila.)

U poslednje vreme baš me smaraju politički blogovi. Leto, vrućina, nestrpljenje dok dočekam da prođu još ove dve nedelje do godišnjeg, fudbal... Dobro, napraviću patriotski izuzetak kad Međunarodni sud presudi da je Kosovo Srpsko i da će svi Albanci biti trenutno evaporirani Eljiptonom (tajno oružje srpskog prijatelja Žirinovskog, Vladimira Voljfoviča) i kad

17.30 hr. 31 stepen celzija, i upravo žedrnjam kahvu, vučem duge dimove iz moje Nakhle (Nargila) sav crven i zajapuren posle dva sata intezivnog treninga, zadovoljan kao ker (za razliku od nezadovoljnih kerova koji lažu - mr. Dinkića) predem kao mačka, uz dupli espreso dok kucam po tastaturi.

U ovim vrućim danima leta penzionneri su na udaru pa zato se na moje "saborce" u ovom postu i osvrćem jer se ostatak populacije smrknuto uzdišući zbog zle sudbe nalazi na odmorima.

 Dragi moji penzioneri i ke,

Pošto su vaša tela (kuće) u kojima se vaša duša nalazila

I na kraju, kako da prestanete da pušite? Pušite iz zadovoljstva a ne iz navike ili što čiča reče:

"Pušite manje ali pušite kvailitetnije cigare. Napravite od toga ritual, pa čak i filozofiju života."

Snimak koji je obišao svet je ličio na klasično maltretiranje. Mlađi tamnoputi agresivac je provocirao starijeg, prilično stamenog gospodina u autobusu. Neko je imao pri sebi onaj moderni foto aparat što snima digitalni video pa smo svi mogli da osetimo bespomoćnost dekice. Nakon razmene uvredljivih reči od strane crnca u kariranoj košulji i belobradog deke u sa kačketom na glavi, mladi nasilnik je oterao Vijetnam Toma u prednji deo autobusa. U jednom kadru smo videli da stasiti deda ima majicvu "I m a motherfucker" što se vrlo slobodno prevodi kao "ja sam zajeban tip". Eh da mu je delikvent iz autobusa poverovao...

Počeću sramnom ispovešću: nikada u životu ništa nisam trenirala. Ni kondiciono, ni sporCki, ni borilački, ni školsko-timski. A sve sam htela. Šta je to u čoveku što mu neda da bude sportista?

Bilo je tu, naravno, i trenutaka strasti, koji su sramno kratko trajali. Tako mi se npr. u osnovnoj školi baš sviđalo da vidim devojke kako preko ramena nose velike sporCke torbe otežale od misteriozne sporCke opreme...patike i još nešto...Zato

   Sinoć sam visio na krovu zgrade. Taman u vreme zalaska sunca koje se skirvalo od mog pogleda iza krošnje obližnjeg drveta naraslog toliko da omete uživanje u neponovljivoj slici, ili da joj da veću draž. Vreme se komešalo, okolo je padala kiša, a preko krova nikako da kane, nije htelo da poremeti moj užitak. Krov je odlična prilika da se čovek osveži i provetri, oslušne šta komšije oko i u zgradi šapuću, jer sve se čuje.Oni toga nisu svesni, ne idu na krov, nemaju pojma šta propuštaju. 

Zemlje Evropske unije nisu obavezne da „uvode ili priznaju" homoseksualne bračne zajednice, budući da takav brak ne spada u temeljna ljudska prava - tako glasi presuda Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu.

Ovo, još jednom, nije sportski blog!!!

Danas na vimbldonskom meču izmedju dve izuzetne belgijanske teniserke, po staroj tradiciji kojoj Englezi arogantno robuju, mogalo se čuti da se sastaju: Miss Henin protiv Mrs Clijsters.