...tapete za predjelo?

Ako ste citali moje tekstove od ranije, onda vec zante za moju fascinaciju Hestonom Blumentalom. Neko vreme nije bilo vesti od njega osim apdejta u vezi trovanja za koje su ga tuzili ljudi koji su u njegovom restoranu u Breju jeli ostrige za koje se ispostavilo da su zarazene norovirusom, sto nema nikakve veze sa Hestonom. Ipak, covek je prihvatio odgovornost i ponudio svakom od ostecenih sa jos jednim pratiocem ponudio  besplatnu veceru, sto bi bio ekvivalent oko GBP 500 po coveku.

Na moju veliku radost serijal "Hestonovih gozbi" je nastavljen vecerom

Nikad nije kasno.

Koristim ovu priliku da obavestim one koji čitaju moj blog, da, iako Devica u Horoskopu, što bi trebalo da podrazumeva(?!) preciznost, temeljitost, sitničavost, poređanost i redoslednost, kretanje unapred određenim i utvrđenim stazama... ja se godinama borim protiv toga u sebi, rušim ga i ruiniram, iznenađujem i sebe i to u sebi...i objavljujem tekstove koji jedan sa drugim nemaju nikakve veze. Volim to što radim, prija mi da se javim sa onim što me u ovom ili nekom budućem trenutku ponese i ponuka da ga objavim. Evo, upravo kao ovo što sledi.

                                 Ко се удостоји да угледа самог себе, виши је од оног ко се удостојио видети анђеле (Јарил: речи Св. Исака Сирина, VII век)

                             Le monde ne sera pas détruit par ceux qui font du mal mais par ceux qui les regardent sans rien faire (Albert Einsten)

Post "Kuso i repato, šuto i rogato, rogovi u džaku", koji je postavio blogokolega Dirtyharry, podsetio

Kada čovek pročita naslov pomislio bi da idem sa stočne pijace, a ja zapravo pričam o blogerima. Samo iskusni korisnici Brajove azbuke možda nisu primetili kakvim se tonom sve češće i sve više pišu komentari na blogu. Autori sve čećše dobijaju dojave u moderatorskom panelu da brišu neke komentare. Moj vispreni prijatelj Horatio, koga nema već par nedelja bi rekao “čemu?“. Ne znam ni ja, zar toliko ljudi

Pa dobro na šta ovo liči. Zar jedan Velja da bude napadnut, mučki s leđa, i to u sred šetnje sa političkim istomišljenicima. Zar on, oličenje čednosti, koji se uvek borio protiv krađe a zalagao za kraduckanje. Čovek koji je besplatno obučavao novinare kako se igra fudbal šutirajući ih i pri tom dajući im i napredni kurs iz vređanja. Pa zar da bude napodnut kukavički od pozadi udarcem u čelo. Pa gde baš u glavu koja mu je vitalni organ u tučama gde udara glavom. Zar Velju koji nikada ne bi pijan izašao pred masu... mislim nenaoružan i da se pita kako da napadača ne liši života Zar Veljicu koji je skrivao njegovu finansijsku konstrukciju za koridore 10, 11 i 12 da se ne sekiramo kako se troše naše pare i još mu je spočitavano da nam se cinično smeje. Zar da mu se na onakav način povredi ugled koji uživa međ narodom. Zar nisu mogli napadača da vešaju na terazijama umesto što su mu poklonili 2 godine smeštaja u popravnoj ustanovi.

A to „lagano" podrazumeva vrlo bliske susrete s vatrom zbog propalih aluminijumskih instalacija; bubašvabama

Ovo je priča iz svakodnevnog života. Ovo je priča o jednoj ženi iz komšiluka koja vodi sasvim običan život. žena koja živi sama s svojom punoletnom ćerkom koja nema dovoljno energije i sreće da nađe posao. Ovo je priča koja opisuje jednu ljudsku sudbinu ali i daje skicu našeg društva. Ova priča, na žalost nije izmišljena.

A la sinqo de la tarde... „Plač za Injacijom Sančez Mehijasom“ Garsije Lorke

počinje ovim stihom, „U pet po PODNE...“ Poema, poemčina, najviše je volim od sveg Lorkinog pisanja, voljenja zelenog, pogašenih fenjera i upaljenih svitaca. Jes’ da je u pet po PODNE ali se PODNE ipak pominje. PODNE, „Dvanaest je uri anđele