19056.jpg

Muzej savremene umetnosti organizuje razgovor „Spomenička skulptura u Jugoslaviji i Srbiji: Od Tita do Vorhola“ koji će se održati u Salonu MSUB (Beograd, Pariska 14) u sredu, 18. januara u 18 časova.

U razgovoru učestvuju: dr Mariela Cvetić, vanredni profesor na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu; Nebojša Milenković, viši kustos Muzeja savremene umetnosti Vojvodine i Dragan Srdić Srka, vizuelni umetnik.
Razgovor će moderirati dr Zoran Erić, kustos Muzeja

 
2017-01-12 16:11:48

Nešo bojim se...

uros_vozdovac RSS / 12.01.2017. u 17:11

 

teži si od mene, jedno 30/40 kilograma. nema borilaćkog sporta koji bi nas dvojicu priznao za ravnopravne partnere, ali to je sport.

Kako se ponašamo u životu komšija? Dobar dan, dobar dan ili...

Za ostale pitanje, jel da komšiju banujem ovde, kad već misli da je blok dobra stvar ili da se batrga? Još bi bolje bilo da me batina, ali

 

15443277_1314715941884333_6889522152495060125_o.jpg

 

Sviranje na ulici je pos'o k'o i svaki drugi. I radi se stalno. Mnogi se začude kada im kažem da sviram tokom cele godine, jer nekako većina misli da

 
2017-01-03 11:23:32

Jedno "r" menja sve

freehand RSS / 03.01.2017. u 12:23

ili - Bull's eye Slaviše Lekića

Uz Nikolića, Vučića,  Dačića i Vulina imali smo sreću da nam iz Beograda 31. decembra 2016. srećnu novu '93 poželi i Bogoljub Karić. Kao slobodan čovek, biznismen i Srbin koji je dočekao da Pravda ponovo pokaže svoje čisto lice.

To svakako nije ni najznačajniji događaj 2016. niti iznenađenje za one koji u Srbiji žive ovih godina. Ali je izvanrednai ilustracija i metafora za hroničare ovog vremena i vlasti. Oslobađanje od optužbi pravosuđa koju sprovode SNS tužitelji i sudije, Karićev povratak i Vučićevo čuđenje nad takvim razvojem situacije sveto su trojstvo ovakvih događanja u Srbiji od 2012. naovamo. 

I toliko što se tiče uvoda. Sve ostalo rekao je Slaviša Lekić u svom tekstu u Danasu kome se nema bogznašta ni oduzeti ni dodati. Svakako nisu navedena ni sva dostignuća ni sve laži - ali malo je za to i jedan život, kamoli jedan novinski tekst. Svako bi sad mogao da se seti i doda bar tri neistine za koje smatra da su najveće ili bar veće od nekih navedenih, ili neko od ludovanja glavnog junaka ove priče i njegove vašarske družine kojoj je data država na upravljanje i uživanje. No nema potrebe za time, rekoh, jer ovo je izvanredan portret političkog i psihološkog lika čoveka koji je progutao Srbiju.  

Voleo bih da sam ga ja napisao, a neskromno bih, možda, promenio naslov. Zvao bi se Razobručeni na(r)cizam. 

A pitanje je ovde: šta nas zaista čeka u ovoj godini: obećani berićet ili gubljenje onog tako nepostojanog "r"? 

bullseyeii1.jpg 

Tekst ovde prenosim u celosti:

Dnevni list Danas 

Srbija u magli malignog narcizma


SPIN GODINE: Aleksandar VučićOd onog časa kad se sredinom 2012. pred novinarima pojavio prvi put sa naočarima na nosu, manje oko lika, više oko dela Aleksandra Vučića pletu se različite retoričke zavrzlame, verbalne konstrukcije i pravi mali ratovi reči!

Piše: Slaviša Lekić

03. januar 2017. 

 
2017-01-03 10:18:30

Mala bara ... ali naša

Đorđe Bobić RSS / 03.01.2017. u 11:18

 ... izgleda da je došla godina i vreme za novu kapitalnu investiciju ... da najzad proširimo ovu baru ...

 15781074_628175510688718_3241805866820896475_n.jpg?oh=63c71371a88937664574545addbcf0d1&oe=591DAEB1

 
2016-12-31 23:55:56

Bivši ulični muzičar, nekoliko priča

ulicni-muzicar RSS / 01.01.2017. u 00:55

Nekoliko priča jednog mog (bivšeg) kolege

*

I ja sam bio ulični muzičar. Neka od najboljih sjecanja su mi ostala od tad. Doduše, ja sam "radio" u Europi uglavnom. Bilo mi je neugodno to radit u rodnom mi Zagrebu.

Amsterdam-Bridge-thumb-500x330.gif

Uglavnom

 
2016-12-21 21:34:46

исторокано ћућурење

Черевићан RSS / 21.12.2016. u 22:34


( дневнички запис)

ужижен, испред станишта ми гмилановачког пратим гомилање тумбаса над Рудником натронтане кишом а ,ко зна можда и снегом . јер,времемује.ранијих година ту на превоју ибарске магистрале код Бућиног гроба пут за Тополу пред Рудником бивао је у сметовима ,указује ми ево преко ограде комшија Достан огрнут саргијом па се жали да му је пар оваца штукнуло неки дан јер му се откачио синџир од забрана ал су обележене па се не брине, неће далеко,вели. сем ако их неко на путу ние покупио па им ражањ негине. дешавало се ито.а и Празници се гомилају па нек нечуди онда.

 

Skućila sam se. Moja nova adresa je: Campsite at Zamami island, Okinawa. 

Sasvim slučajno sam otkrila to mesto, još dok sam plovila od Kjušua ka Okinavi. Iščitavala sam sve što može da se nađe o habu zmijama koje žive na Okinavi, kada sam u jednom od onih sažetih prikaza što izlaze u rezlutatima pročitala: “Na tom ostrvu nema habu zmija”. Klik na taj link, pa sa njega na sledeći… a sa svakom novom informacijom bila sam sve sigurnija da je to mesto kakvo tražim.

I tako sam doplovila na Zamami. Ostrvo je veoma malo, dužina obale iznosi

 

hqdefault.jpg 

 

Da sam svaki put kada me potencijalna klijentkinja kontaktirala dobijao po 1 euro kada čujem "hoću da se zategnem ali ne i da se nabildujem, da skinem salo sa stomaka, podignem guzu i smanjim mišice" odavno bih skupio para za put oko sveta. Koliko god sam se trudio da objasnim žene su uporno tražile čarobne vežbe koje "ubijaju" leteće veverice na njihovim nadlakticama.

 

I (Муке бродоломника по Тихом океану)

Бродоломац, Јеврејин, дочепа се некако пустог острва и настани се тамо. Пронађу га после десетак година и установе да је изградио две синагоге.

- Добро, зашто подиже две синагоге, човече, кад си сам на острву?

- Ова ту, ближе, у њу идем.

- А друга?

- У ту моја нога неђе никада крочити!

piazza_del_popolo.jpg?t=1481472372

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana