Ništa nije nerazumljivo (Lotreamon/Lautréamont)

Eh, ti pesnici iz prohujalih vremena.

Zovem se Aleksandar. Visokog sam roda. Prvo sam naučio francuski jezik, kako je to onda bilo u modi, a i prvu pesmu napisao sam u osmoj godini - na francuskom. Uživam slavu velikog pesnika, mada sam pisao i priče, romane i drame. Moj sveukupan život bio je uzbudljiv, sa mnogo turbulencija, ali sam nastojao na svet gledati - sa pesničkim očima, kao na Božju divotu. A onda sam nastradao u - 38. godini!

....uz dobar provod, izuzetno malo novca, u skoro slobodno vreme i uz izuzento mali rizik?!

Zašto ovo pišem:

   • Pojava je interesantna i doživljava bum u svetu poslednjih godina.

   • Pošto je trend relativno nov oni koji se prvi uključe imaju veće šanse na uspeh.

   • Potrebne investicije su unutar granica koje mogu da pokriju i učesnici iz Srbije.

   • Potrebne investicije su dovoljno male da ako ideja i propadne učešće u pokušaju će ostati u prijatnoj uspomeni, a potrošeni novac može brzo da se zaboravi.

   • Sve što je potrebno je dobra volja, veliko uzbuđenje idejom, tvrdoglavost, odsustvo nekih formi srama (nema ništa nemoralno u pokušaju) i vredan rad u slobodno vreme.

   • Rizik vrednog rada u slobodno vreme se lako pokriva tako što se u priču uvede neko ko je nezaposlen, s punim radnim vremenom, ali mu se oprosti finansijsko učešće.

 Onaj ko hoće da usvoji sistem vrednosti čiji je amblem bio turbo folk, neće to učiniti zbog turbo folka. Muzika je devedestih bila samo mazivo, a bez mašine mazivo nije ništa više od gomile sluzi koja neprijatno miriše.

Šta čovek da misli o tim devedesetim? Zavisi koji čovek i zavisi kojim devedesetim. Devedesete su imale mnogo slojeva. Osim toga su, kao srednjoškolska pisana vežba, imale početak, razradu i kraj. Razrada je naravno bila najveća

Sa upitanošću raste i tvoja želja za promenom suštine datog. Hrabro stupaš u arenu i ne mariš za posle. Ono što je čudno, mora biti savladano i preoblikovano prema merilima iz tvojih snova, tebi jedino mogućim.

.

Bilo je podne, i bio je četvrtak, i bilo je sivo ali je kiša prestala još pre nego što je svanulo pa su na pločniku, skoro sasvim suvom, bile samo retke barice. Predrag je šljapnuo u jednu od njih i nekoliko kapi prljave vode poprskalo je manžetnu njegovih pantalona od engleskog štofa. Besno je zatresao nogu da otrese kapljice ali je izgubio ravnotežu pa je šljisnuo i u drugu baricu; sad su obe manžetne bile uprskane.  Bilo je očigledno da razbijanje treme rakijom nije bilo uspešno. 

Olga nije imala tremu pa je lako izbegla barice i strpljivo je sačekala da Predrag još nekoliko puta tresne nogama pa da joj otvori vrata na kojima je bila kartonska tabla na kojoj je, debelim, crvenim slovima pisalo:  Народно Ослободилачки Одбор I Реона.

Bilo je oko 30 učesnika (uključujući i prvu blogersku lastu :), posmatrano je 18 vrsta ptica, a najbolje su bile vodomar, koji se neprestano pokazivao, svaki čas proletao, lovio, pa čak i dva vodomara koji su se jurili nad vodom; i mladi belorepan nad Ratnim ostrvom, koji je malo kasnije, kod kule Nebojše, iz Save izvukao i ribu!

 Najčešće izrečena primedba organizatora ovogodišnje Parade ponosa glasi da u poslednjih godinu dana država nije učinila ništa kako bi se ovogodišnja Parada održala bez nasilja, ili kako je jedan od pripadnika LGBT populacije rekao u večerašnjem Utisku, uz bar nekakvo malo i prihvatljivo nasilje.

Transilvanija

Ne moramo da gledamo u mapu da bismo shvatili kako smo se nakon istočnih Karpata obreli u Transilvaniji. Razlika je toliko očigledna kao da smo se našli u sasvim drugoj zemlji. Drugačija je priroda, drugačija su naselja, drugačiji su i ljudi. Bilo da okrećemo pedale uzbrdo ili stiskamo kočnice nizbrdo, s obe strane puta pucaju otvoreni vidici na basen nekadašnjeg Panonskog mora.

Specijalno za coviax-a, koji u komentaru mog poslednjeg teksta, napisa između ostalog:

A da niko ne primeti da intelektualna elita jednostavno
ne zna da napiše nešto lepo, afirmativno,upotrebljivo bilo kome...

Iako mu skrenuh pažnju da ne volim svrstavanje u bilo kakvo krdo pa ni elitno, krećem dakle afirmativno:

Ima li igde u svetu bolje države od Srbije? Nema!

Ima li igde na svetu