Vlada Republike Srbije na skype sednici donela odluku o proglasenju vanredne situacije na teritoriji cele Srbije. Ovoj odluci je prethodilo proglasavanje vanredne situacije u pojedinim opstinama, izazvano elementarnom nepogodom nedovoljne ispranosti mozga u ovim opstinama. Proglasavanjem vanredne situacije na celoj teritoriji Srbije, Vlada ce sva sredstva za ispiranje mozga, ljudstvo i operativu rasporediti ravnomerno po Srbiji, u svim opstinama gde je to najneophodnije.

Vlada je na sednici imenovala Centralni Komitet za Implementaciju Vanredne Situacije, koji je nalozio sprovodjenje mera na svim nivoima.

Procitah danas vest da su se sreli i lepo ispricali Dodik i Ceda Jovanovic. 

Rat u Bosni i Hercegovini trajao je od 6. aprila 1992. do 14. septembra 1995. godine. S obzirom na trajanje, broj žrtava, razaranja i počinjene ratne zločine, rat u Bosni i Hercegovini predstavlja najveći oružani sukob u Evropi nakon završetka II svetskog rata.

"Dаn što je potkopаo nаš rаstаnаk.

Dаn osjаjen i blаg i užаsаn poput mrаčnog аnđelа.

Dаn, kаdа su nаše usne živele u nаgoj bliskosti
poljupcа.

Neizbežno vreme prelilo se
iznаd uzаludnog zаgrljаjа.

Oboje smo rаsipаli strаst, ne zа nаs, nego zа blisku

sаmoću.

-Valjda evrofanatika?, pita me kad je čuo koji naslov ću da stavim.

Serbios Unidos

Udruženje Srba Latinske Amerike "Serbios Unidos" (http://www.serbiosunidos.com/), formirano iz potrebe da se zaštite životni interesi srpskih iseljenika u zemljama Latinske Amerike, ovim proglasom otvara kampanju, čiji su kratkoročni i srednjeročni ciljevi:

Iako se sluzim kompjuterima, mejlovima, volim ponekad da isčitam ona stara pisma kojih nažalost nemam mnogo u kući. Sva ona su počinjala na isti način:

Mi smo fala bogu dobro, a kako ste vi?

Nisam siguran zasto ali sam u zivotu na neke krupne stvari uveg gledao kroz analizu nekakvih naizgled nevaznih situacija. Evo upravo se skoro desilo nesto sto me je dodatno duboko razocaralo u tu pricu koja se zove danasnja Srbija.

Beograd je, nekada, jer ne živim u njemu, a dok smo bili gladni svega, mirisao na zemičke sa tvrdom korom i kožne cipele, na italijansku salamu i farmerke marke ''svinger'', na jeftini Mc Donalds. Na tortu Mona Lisa iz Ruskog cara. Na mirise knjiga iz poznatih knjižara.
Pariz je mirisao na kroasane i Senu, na Šanel 5, Atina na žuckastu prašinu Akropolja i ovčiji loj, na nešto što sebi nikako nisam mogao da definišem.
Venecija je mirisala na more, jod, so. Temišvar na uskršnja jaja.
Rim je mirisao na divan šampon iz hotela Gargantua. A Pešta na ljuti gulaš.

A miris Smedereva, oh, pa to može biti priča o čitavom jednom životu: