Napomena: Svaka veza sa stvarnim događajima slučajna je.

 

Jedan lekar, član konzilijumskog tima izjavio je da je pacijent uprkos svom čvrstom uveravanju da to neće činiti ipak počeo da prima infuziju, te da je to bilo neophodno kako ne bi bili ugroženi određeni organi pacijenta. Lekar nije mogao da kaže koji organi su u pitanju, jer bi time bila ugrožena lekarska etika. 

Odavno je najavljeno... Ali, dani na kalendaru tinjaju gotovo neprimetno. Kao zaboravljena cigareta u pepeljari, koja dimi i polako se "skraćuje". Tako domilesmo i do današnjeg datuma. Strastvenima je delovalo da užasni 11. novembar nikad neće doći. Logički, matematički i kalendarski da, ali psihološki valjda nikad ne. Maltene kao, za one koji u to veruju, smak sveta: veruju da će se desiti, ali im deluje da do tada ima još čitava jedna odgođena, ili rezervna večnost.

Da, u pravu je mladi Draško Stanivuković: "Banja Luka će biti grad u kojem ćete napredovati bez članske karte!"

Balkanski domino efekat smenjivanja lokalnih autokrata i nacionalista  juče se nastavio i u Bosni i Hercegovini.

Nakon smene Gruevskog u Makedoniji, Djukanovića u Crnoj Gori, Tačija na Kosovu, evo i Dodik je pao u Banja Luci.

Ni Izetbegović nije prošao bolje, izgubivši u bosanskoj prestonici i tešeći se floskulom: "Izgubili smo 

 Nema stajanja, ni poslije kajanja ... rješenja slati na PP.

 

Seoski fudbalski klub je upao u finansijsku krizu, te više nije mogao da plaća ni osnovno održavanje stadiona. Kako je teren zarastao u travu i postao gotovo neuslovan za igru i treninge, jedan od igrača je predložio treneru da njegov otac dovede svoje ovce da pobrste travu.

-          Ha, dobra ideja! – reče trener – Ajd’ nek dovede jednu ovcu da vidimo kako će to ići.

-          Ali nek dođe u subotu od 9-12h ujutro - dodao je -  tad niko ne trenira, pa je teren prazan. U nedelju neće biti nikoga da mu otvori kapiju.

 

 

“ jedino svetlo ,kojima ni svemoćni mrak nije mogao ništa ,

 njene oči ,

 u kojima se ogledao ,

mesec ,

do maločas obešen na svodu kao luster

sada ,  raspolućen ,kao ja

u njenim očima umesto zenica  ...

AleXandar Lambros

Vizantijska civilizacija je, kako je to odavno primećeno, istovremeno i jedna od najslavljenijih i jedna od najprezrenijih. Često optuživana za nazadnjaštvo, mračnjaštvo i besprizorni autokratizam na vizantijsku kulturnu baštinu gledalo se s karakterističnim evropskim prosvetiteljskim nipodaštavanjem. U francuskom jeziku se i danas pridev "vizantijski" koristi za svaku nerazumljivu, formalnu i jalovu raspravu. S druge strane, suočena s materijalnim ostacima vizantijske kulture (onim koji su uspeli da prežive bezmalo sistematsko osmanlijsko uništavanje), čija je neklasična (tačnije nenaturalistička) i apstraktna estetika tako privlačna duhu modernog posmatrača zamorenog brojnim neoklasicizmima, iznova skreće pažnju na svu raskoš i bogatstvo vizantijske umetnosti koja pak na najrečitiji način svedoči o kulturi koja ju je iznedrila.

 Čini mi se da nema veće muke nego kad se čovek nadje sam pred belim listom papira i pokušava da nešto smisleno  napiše.  Tako i ja ovih dana, muku mučim sa pisanjem. Glada ova  bela praznina mene, a boga mi gledam i ja nju, i u situaciji pomanjkanja sadržaja,  jer su u većini slučajeva sve priče kod nas davno ispričane, vratih se na staro dobro pismo. 

      Priznajem  dugo nisam napisala ni jedno pismo, a možda je trebalo,

 

Hau mač voč ?

« Bila jednom jedna devojčica i zvala se Crvenkapa. Bila je mlada, lepa i glupa. I to naročito ovo treće, jer mladost je prolazna, lepota je relativna a samo je glupost večita. Kako je lepo biti glup reče glista i pade na trup. Sirota je devojčica bila toliko monumentalno zaostala da je mislila da se deca prave od 3 kila mesa iz kasapnice »*

Danas je engleski jezik isto što je u vreme Sterije i Pokondirene tikve bio francuski. Ljudi koji ga govore nepismenoj svetini deluju mnogo obrazovanije nego što zapravo jesu i izazivaju

Očekujem čistku po Radio-televiziji Vojvodine posle ovog.

I to bržu i efikasniju nego kad je onomad Sloba preko srbijanskog DB-a i carinika Bracike pravio diferencijaciju autonomaša.

Ako se ovo dogodilo namerno, u pitanju je ona vrsta pojedinačne lične hrabrosti koja nije viđena još od tihog otpora dolasku gore navedenog Slobe na vlast. I, bez obzira na uzaludnost, tako nešto ne može a da nema moju simpatiju.