Milan Nikolić

Produženi espreso sa hladnim mlekom, minimum dva puta dnevno, kao po receptu – prepodne i predveče, moja je najdraža obaveza tokom dana. Kad mi baš ne ide, to mi dođe kao epicentar, najdraže i najslađe ukradeno vreme. Danas, kada se neprestano govori o hedonizmu, dužnost mi je to da napomenem. Mada, u mom slučaju je pre reč o eskapizmu. Kafu obično pijem sam, kada nekoga povedem to više nije to, za mene je

 

/Plodovi “ljubavi” u okruženju...

 

 

Ovo S-M nije sado –mazo...

 

I

... ako je neko pomislio, ne bi ja tako nešto, sram ga bilo ko pomisli…na tako nešto, iako … S-M !! zgodno je za kombinaciju …slova, a i odražava pravo staanje ( neću staviti r umesto t) na terenu. onoga što se dešava što rade raznorazni, kakvi su to umovi..

To je S -svinjski, (po preporuci SZV bivši ( ex,) a sada M -meksički, onako zvučnije je, Ne znam samo da li će sada Egipćani, koji su najavili pomor oko 400000 svinja,

Kolega bloger Boris Drenča je u svom argumentovanom blogu "Dno je blizu" istorijskim faktima ukazao na nerazumni i anticivilizacijski karakter pokušaja rehabilitacije Draže Mihajlovića.

Da je ostavljena mogućnost komentarisanja njegovog bloga, ja bih napisao: Kritikovati i osuđivati ono što su radili komunisti je u redu i legitimno, ali  time se ne mogu amnestirati niti rehabilitovati kolaboracionisti i zločinci.

Međutim, ono što mene posebno irititira je revizija istorije.

Današnji herojski čin koleginice antifašistkinje Aide Ćorović, koja je oprala obraz normalnom, čestitom, civlizovanom Beogradu gadjajući jajima sramni mural u Njegoševoj ulici sa likom osudjenog ratnog zločinca, nacionalne sramote celog srpskog naroda, kao da je najava prekretnice u odnosu prema nesrećnim, ratnim devedesetim

 

Društvenim mrežama danas kruže dve fotografije. Ispod jedne piše:

Dvadeseta godišnjica početka najduže opsade u modernoj istoriji - opsade Sarajeva - 11.541 crvena stolica označava broj ubijenih Sarajlija.

 

 

Prepoznajete li ovog mladića?

Sumnjam. Možda bi samo dobro izvežbano oko nekog policajca ili plastičnog hirurga u liku ovog razbarušenog, da ne kažem raščupanog, momčića tek nagaravljene usnice koji u ruci ležerno drži crni Davidoff i ispred kojeg je čaša crnog vina, prepoznalo nekadašnjeg herflikovski urednog i zalizanog secular humanist, fruitarian, democratic socialist, asexual & antifascist...

Dame i gospodo, pred vama

Letnja razbibriga... U čemu se razlikuju ove dve slike?

 

 

 

 

 

 

 

Prust kaže da naše svakodnevno iskustvo, gde sve iščezava u prošlost i nikad ne znamo šta će se sledeće dogoditi, ne može da nam pruži osećanje realnosti, a ipak mi to iskustvo zovemo realni život. U svakodnevnom iskustvu, svi smo mi u položaju psa u biblioteci, okruženi jasno vidljivim svetom punim značenja za koji ni ne znamo da postoji. (N. Frye)

Za površnog

Interesantno da je išta slično stručno formulisano tek 1999. godine. Naime, istraživači sa Kornel univerziteta Dejvid Daning i Džastin Kruger su, inspirisani likom i delom poznatog pljačkaša banaka Mekartura Vilera, došli na ideju da ispitaju načine na koje ljudi različitih nivoa kompetentnosti uopšte i doživljavaju svoju kompetentnost. Daning i Kruger su bili fascinirani Mekarturovom idejom na koju je došao čuvši priču po kojoj su špijuni tokom 19. veka pisali nevidljive poruke jedni drugima koristeći limunov sok umesto mastila. Na kraju, njegova originalna zamisao je bila da prekrije lice limunovim sokom kako bi u bankama koje je pljačkao bio nevidljiv kamerama za obezbeđenje. Na taj način je uspeo da opljačka dve banke, jedino što mu je nakon drugog pokušaja ostalo nejasno kako su uspeli da ga uhvate.

Fejs svakome daje drugačiji pogled na razmišljanja ljudi sa kojima deli virtuelno prijateljstvo na istom. A ono što ja vidim na njemu, u ovom trenutku (sreda, sat i po nakon onoga u Beogradu), je sledeće (imena izostavljena, da se bar malo privatnosti sačuva...):

Onomad, velika tuča na tererenu je najavila veliku tuču u zemlji. A danas...