Dopustite mi najpokornije da vas prekinem ali recite mi kakav je to pas što tamo trči?

To je neki drugi pas.

Ah, vi me ne razumete, ja mislim na onog velikog psa s belom kudravom dlakom i bez repa.

Dragi moj gospodine, to je pas novog Alkibijada.

Ali, primeti Berlinac, recite mi gde je sam novi Alkibijad?

Pravo da vam kažem, odgovorih, to mesto nije još zauzeto, za sada imamo samo psa.

Hajnrih Hajne, Put iz Minhena za Đenovu (1828 godine)

Poslednji, spomena vredan Alkibijad

 
          Bilo je izvesno samo to da će umreti. Način na koji će umreti, međutim, mogao je sam da odabere - mogao je sedeti i gledati prelepu panoramu Njujorka sve dok se ne uguši od dima ili dok ne izgori. Ako bi to preživeo nekim čudom, mogao je dočekati da se zgrada sruši. On je odabrao da se baci kroz prozor sa visine od skoro pola kilometra. Zašto?
          Ono što ovu fotografiju čini jezivom nije prizor

Znam da pišem.

Nasuprot tom nastranom tumačenju poretka stvari buja svakodnevni život, prepliću se kao u DNK lancu radost i tuga, lude iznenadnosti i stečene navike, ljubav i strast, susreti i rastanci... Ili kako je to Boris Pasternak zavetovao u svevremenom stihu: "...Voleti, živeti, misliti, i ići

Jedina TV emisija u kojoj se ne pričaju gluposti!

"Brakusovi DOBRI LJUDI" na RTV Vojvodine, u 21:00h. 

 Večeras je vreme za nas žene! :)

Kao što smo i obećali, da upotpunimo priču o našim komšijama, evo i Mićinih slika. Prošli put kad smo ga sreli, ali nismo imali fotoaparat,