ZAstrana 1

ZAstrana 2

Želim da Vam najiskrenije zahvalim na trpljenju i naivnosti, i više od svega, ćutanju i strahu, koje ste tokom decenija

 Bonjour . Est-ce Paris?

No, c'est Belgrade

Prva slika

Prvi jutarnji zraci osvetljavaju prestonicu.

Magla se polako diže i sa njom se pojavljuju prvi prolaznici. Neki se vracaju kući, par skitnica se budi i skuplja za sobom svoj mali prtljag, sklanja se i skriva. Trči u prvi jutarnji prevoz da se ugreje i nekako

(све више, како старим ,склон сам поверовати, да људски живот, та једнопојавна случајност, може и да се учеста. или је то пак само лажна нада подсвестими.)

ништа ново ние да и наше Село, к'о и многа друга, има своје недорек приповетке којима се потпаљује машта житеља, а монотонији руралног живота нуди, у одвајкад присутној сулудости времена ,трагове чари.

 Zahvaljujući anfiju i njegovoj mlađahnoj ekipi iz BG-a, u mogućnosti sam da vam, na svoje "opšte" zadovoljstvo,  predstavim 2 taze skockana video priloga sa hazart radovima:

 Mislim, svi ovi radovi su već prezentovani na blogu, ali ne u ovako efektnoj formi.

Izašao je probni, digitalni otisak, a do kraja sledeće nedelje izlazi ceo tiraž iz štampe.

Na 297 stranica, od čega je pola tekst, a pola foto-reportaža sa preko 300 fotografija...

Pred kraj partijskog sastanka u Mađarskoj.
Predsedavajući:
- Ima li pitanja?
Javlja se Pišta:
- Imam ja jedno.
- Izvoli druže Pišta.
- Hteo bih da znam zašto vagoni odlaze puni u SSSR a vraćaju se prazni.
- Druže Pišta, o tome ćemo na narednom sastanku.

Sledeći put, opet na istom mestu.
Predsedavajući:
- Ima li pitanja ?
Šandor:
- Imam ja dva. Zašto vagoni odlaze puni u SSSR i vraćaju se prazni i gde je Pišta?

Дан пре јучерашњег дана? 
Ах, да: ПРЕКЈУЧЕ. 
Не знам зашто скоро сви кажу - прекључе. Звучи као пре кључања, или пре закључавања ...