gost autor:

prskalica 

Mesto - Narodni muzej Zrenjanin
Vreme - petak, 2.decembar 2011, 19.30h
Otvaranje izložbe - Moje telo - Tvoje delo
Autor - Olivera Skoko, kustos Narodnog muzeja Zrenjanin

Realizaciju izložbe je podržalo Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva Republike Srbije.

------------------------------------------------------------------------------------------------

Na stranu što su prilike u Srbije takve da su njeni građani postali nojevi koji nikako da izvade glavu iz peska, što unesrećeni i puni samosažaljenja žive nemoćni da pomognu i sebi, ovih dana sam zbog izložbe i monografije o mom nekadašnjem radu sa grupom Magnet nekoliko puta pitan za mišljenje o globalnom pokretu Okupacija (Occupy). Čuo sam razne paralele sa mojim radom i uvek je pitanje bilo zamišljeno kao šlagvort sa očekivanjem da ću imati samo reči podrške. I premda podržavam mnoge ideje, pokrete, grupe koje se bore za pozitivne vrednosti, sa slučajem zvanim OKUPACIJA imam isti problem kao sa nekadašnjom pokretom ANTIGLOBALIZAM.

Mene oduvek zanimaju SLOBODA i UJEDINJAVANJE. I nisam još sreo nijednu pojavu koja se bavila tim univerzalnim ciljevima, a da se zvala OKUPACIJA. Prosto, ne mogu da verujem da neko može već u samom jeziku da osudi na propast nasušnu potrebu svih ljudi sveta da se ujedine u pobuni protiv tiranije kapitala, korupcije, granica... Koliko razumem stvari, deluje mi da sam/smo ja/mi okupirani i ne razumem kako onda neko može da očekuje da se protiv okupatora i okupacije ljudi bore kao pripadnici pokreta koji se zove Okupacija!?

Oj, Srbijo....

I dok se većina nas guši u tom nametnutom smradu, manjina oličena u tajkunima i njihovim agentima u civilu - stranačkim vrhuškama režima i tzv. opozicije, uživa u svakojakim miomirisima, počev od rezidencija i jahti, do švedskih stolova i bankarskih računa u poreskim rajevima.

 Jedan mali opušteni post ili što bi gosn Sveta Čerevićan rekao - sastav na temu...laganu. Upravo gledam neke radove svog drugara Bojana Bundala iz Novog Grada na "svemirskom" Society6 portalu, evo, uživam, radujem se, smijem se i ne mogu da odolim želji (početnički, zar ne?) da neke od njih podijelim sa vama.

 trail of the hellhound „

Dobitnici 1991-2010.

Novinar Dinko Gruhonjić kao šef dopisništva agencije Beta u Novom Sadu, kao predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine i kao stručni saradnik na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu već godinama svojim predanim žurnalističkim angažmanom doslovno živi novinarstvo. I to novinarstvo koje uvažava visoke standarde slobode medija i novinarskog kodeksa. Takođe, u javnoj komunikaciji Dinko Gruhonjić hrabro promoviše demokratske i antifašističke stavove.

Novinar Ljubomir Živkov svojim kolumnama u magazinu "Vreme", „Blicu", kao i britkim  komentarima u "Peščaniku" lucidno i satirično ispisuje hroniku (ne)vremena, ili kako bi on rekao "saborne propasti", ne posustajući pred sve nasrtljivijom tabloidizacijom i kretenizacijom medija.

Najtragičniji trenutak u istoriji Smedereva dogodio se u 14 časova i 14 minuta, 5. juna 1941. godine.

Bio je četvrtak, pijačan dan, grad pun seljaka koji su se vraćali s pijace, đaka koji su toga dana podizali svedočanstva, u Smederevu je gostovalo Novosadsko Pozorište, u poseti gradu je bio sin jedinac budućeg predsednika srpske Vlade Milana Nedića sa trudnom suprugom, voz je iz nepoznatih razloga kasnio 2 minuta...

"Rasli smo na ničijoj zemlji
Surovo sunce iznad nas
Živimo u tuđoj kući
Ona i on i on i ja

Budimo se u zoru
Tu je početak,
A tu je i kraj
Mi smo na granici
I nema povratka
Mi smo na granici
I snaga odmiče
Kap po kap

Ljudi me vole kada ih sanjam
Ljudi se smeju, običan dan
Hodamo po toploj zemlji
Ona i on i on i ja"

Upravo listam Politiku i čitam kako se pojavila knjiga Lidije Nikolić, profesorice književnosti, "Osjećanja.O.Sećanja" o životu Margite Stefanović u izdanju izdavačke kuće "Čekić". Lidija je dugogodišnja Margitina prijateljica i njena knjiga je vrlo lična, dakle ne bavi se toliko (ili uopšte ne?) Maginim radom u EKV-u i njihovom muzikom koliko njenim privatnim životom; knjiga obiluje mnoštvom fotografija, dnevničkim zapisima, crtežima (ovo me posebno interesuje) kao i manje poznatim intervjuima.  Kao stari ljubitelj i poštovalac EKV-a veoma se radujem ovoj knjizi a gledajući najave i reakcije na internetu - vidim da su očekivanja od Lidijine knjige velika.  Sinoć su "Osećanja. O. Sećanja" predstavljena u Velikoj sali SKC-a [ako je neko slučajno bio kažite kako je bilo]. Nadam se da će pojaviti na predstojećem Sajmu knjiga... 

DOBRO DOŠLI U (SRBIJU) ! (Mrtvo more)