“ jedino svetlo ,kojima ni svemoćni mrak nije mogao ništa ,

 njene oči ,

 u kojima se ogledao ,

mesec ,

do maločas obešen na svodu kao luster

sada ,  raspolućen ,kao ja

u njenim očima umesto zenica  ...

Kad sam rekla podmlatku da će u školu preko raspusta - pogledali su me kao da sam pala s Marsa.

Tek kad sam im objasnila da pričam o školi ekstremnih sportova, razvedrili su se.

Doduše, neki stariji u početku su bili u fazonu „Šta ću ja tamo, to je, valjda, za klince", ali par dana u mini skejt parku na Čuburi brzo ih je razuverilo...

I tako, mi se već drugu nedelju družimo sa strpljivim momcima i devojkama iz JC&co, koje sam, doduše, molila da mi budu gosti, da napišu svoj blogić o očekivanjima i napretku škole, ali, nažalost, poslali su mi samo neku vrstu zvaničnog obaveštenja, no, kakvo je takvo je, evo šta oni kažu:

 

"PROLAZEĆI BICIKLOM PORED KUĆA I ZGRADA NA HAJLEND PARKU"
... bio sam impresioniran

 

 memoari jednog mačora (pokvarenjaka" 

 

 

Danas jedna mala gotovo neprimjetna vijest vratila je bujicu sjecanja. Kako pise "Vecernji List", zapalio se vagon na zeljeznickoj stanici u mjestu Licka Jesenica. Pozar je brzo  lokalizovan i pruga Zagreb-Split je ponovo otvorena za promet.

Kao tad devetogodisnjeg klinca, majka bi me dopratila do Zagreba gdje nas je cekao moj djed. Ona bi se istim sinobusom vratila kuci dok smo   djed i ja cekali vlak za Split,ali do Splita nismo isli. Sisli bi mi u Lickoj Jesenici,da je vlak na maloj stanici podno Male Kapele uopste i stajao.  Sisli bi smo tek koju stanicu dalje, u

Nedavno je beogradska publika imala priliku da vidi gašenje mladog života i nastanak legende. Ejmi Vajnhaus je iz Beograda otišla direktno u klub večnih koji nosi naziv „27".

„Klub 27" ili „27 zauvek" tužna je lista velikana muzike koji su tragično skončali u svojoj dvadeset sedmoj godini. Istina je da ljudi umiru svakodnevno, pa i muzičari koji su imali snažan uticaj na generacije, ali upadljivo je velika koincidencija da šest superstarova rokenrola i soula okonča svoj život baš u 27. godini.

Džimi Hendriks, čije su deonice na električnoj gitari terale publiku u ekstazu, Dženis Džoplin, koja je specifičnim glasom postala mera vremena u kome je živela, Kurt Kobejn, koji je oformio potpuno novi alternativni pravac roka, Džim Morison, čiji su tekstovi pamćeni kao mantra. U tom klubu je i Brajan Džons, gitarista i jedan od osnivača najvećeg rok benda svih vremena Rolingstons. Najnoviji član „dvadesetsedmice", gospođa Soul Mjuzik ili Ejmi Vajnhaus, kao kometa je sagorela naočigled beogradske publike i još više učvrstila mit o mladim muzičarima koji su na neki način promenili svet, a otišli s njega baš u dvadeset sedmoj.

Da li se slanje mail-a (kontakt ) plaća?
(tj. podrazumeva kao zahtev za davanje tumačenja, odnosno mišljenja objašnjenja o primeni republičkih propisa?)...

 

"IZNOSI IZ TARIFE REPUBLIČKIH ADMINISTRATIVNIH TAKSI

U "Službenom glasniku Republike Srbije", br.50/11 od 08.07.2011. godine, na osnovu člana 28, stav 3. Zakona o republičkim administrativnim taksama ("Sl. Glasnik RS", br. 43/03, 51/03 - ispravka, 53/04, 42/05, 61/05, 101/05 - dr. zakon, 42/06, 47/07, 54/08, 5/09, 54/09 i 35/10) Vlada Republike Srbije objavila je usklađene dinarske iznose iz Tarife republičkih administrativnih taksi.

Usklađeni dinarski iznosi republičkih administrativnih taksi primenjuju se od 16.07.2011. godine.

Po drugi put u poslednja dva meseca Tijanić "šilji" svoju pisaljku na Tomu Nikolića. Aktuelni gen. direktor Javnog servisa Srbije odgovara Tomi grobaru zbog njegovog upornog zalaganja da ga "sahrani" pre roka, tj. pre isteka mandata. Pa ga još pride ocrnjuje kao "slugu svih režima". U reakcijama Aleksandra Tijanića, naročito najnovijoj, sve je primetnije da se on zapravo ne obračunava sa Tomom Nikolićem, već sa svojom nečistom savešću! Bolje reći, sa nemoralnom prošlošću, na koju ga, na nesreću, malo, malo, pa podseća osoba za koju je kao savetnik predsednika SRJ Koštunice,

Prevrćem danas po internetu i nađem jedan intervju na koji sam potpuno zaboravio, a dao sam ga svojevremeno, mislim da je to bilo u jesen 2010. godine, Marku Dunatovu, novinaru zadarskog portala ZNET.hr

Intervju je urađen na varijanti našega jezika koju ja izvorno ne govorim, a u skladu sa jezičkim

 

Bio je vreo julski dan, 35 stepeni u hladu, utorak. Odvukoh se na posao samo da mi konacno uruce Resenje o godisnjem odmoru, papir koji mi daje tih dvadeset dana slobode, dvadeset dana za mene i samo mene. Dosao sam kuci, bilo je jos prepodne. Odmah sam krenuo u akciju ...

 

 

Svetlost dana je generalno precenjena stvar!