Draga Jelka,

Biševo je po mom merilu, osećanju pusto ostrvo, u najlepšoj asocijaciji na te dve reči, iz ugla osobe koja ima potrebu da se skloni od mnoštva ljudi. Kada ovde sretneš čoveka, zaista se obraduješ.

Na Biševu je mir, divljina, bujna vegetacija raznih začina i trava, more na sve strane. Horizont u nedogled, koji u stvara utisak kao da te opasuje. Dovoljno daleeeko da se odrodiš od civilizacije. Noću su zvezde i sazvežđa na dohvat ruke.

 

Jedan od novinara od koga sam učio zanat. Moj bivši urednik na "Omladinskoj televiziji" (OK kanal, ukinut 1989. godine posle samo mesec dana rada). Povremeni, slučajni sagovornik na "maloj zvezdi" Topčiderskog brega. Peca Popović i njegov stid, pretočen u ispovest na stranicama dnevnog lista "Blic":

"Pretučenog

Ogroman krst dimenzija 18x11 metara? Ili....

 

 

 

Važno.

 

Umem tri poteza. Kojima mogu da opišem: sve.

Vrlo. Kada ne očekujem važno.

У време Вхартон, угледни посетиоци потребно само до врха главе вртлар за задовољство шетати око разлога туриста. Данас линије током летњих месеци да купи карте да им одобрите приступ вртовима, где породица потпис бели и даље лутају паунови-као

...GI Majka Hrabrost!

„Nikad ne reci - nikad!" je zlatno pravilo na koje se često poziva u razgovorima, ali malo ko istinski primenjuje u praksi sve dok ga stvarnost ne osvesti i ne suoči sa svim izgovorenim životnim „nikad".

 U prevodu, dobila sam autorsku opciju! 

Kao prvo, da zahvalim uredništvu što je tako munjevito reagovalo na građansku inicijativu.

Kao drugo, da se zahvalim mojim dosadašnjim blogodomaćinima, njanji i krkaru, što su pomogli u promociji mene ili me.

I, na kraju (last, bat not least important) da se od sveg srca zahvalim svima vama koji ste me podržavali, pisali peticije, urgirali, usijavali urednicino elektronsko sanduče i, sve u svemu, imali poverenja u mene!

Bez vas ovoga ne bi ni bilo (ili bar ne još uvek)

Hvala vam, i što bi rekli u Bocvani

PULA!!! 

 Čini mi se da nema veće muke nego kad se čovek nadje sam pred belim listom papira i pokušava da nešto smisleno  napiše.  Tako i ja ovih dana, muku mučim sa pisanjem. Glada ova  bela praznina mene, a boga mi gledam i ja nju, i u situaciji pomanjkanja sadržaja,  jer su u većini slučajeva sve priče kod nas davno ispričane, vratih se na staro dobro pismo. 

      Priznajem  dugo nisam napisala ni jedno pismo, a možda je trebalo,