Bilo je nečeg tajanstvenog
u tom plamenu vaših pogleda
u toj neprestanoj borbi
cvijetova i nesigurnih riječi
taj mali rat ljubavi izmedju dvije tuge
vino izmješano u čašama
muzika poslije ponocnih vijesti na uzglavlju
u toplini vašeg tijela
i vjerujte
ja danas strepim nad svakim buđenjem
za mene je opasnost taj zrak mirisnih

 Ovaj tekst je trebao da ide  prošlog meseca  

,U nekom perodu odrastanja, ukoliko si neko želeo da budeš deo društva, koje je obećavalo ( kada si ih posmatrao I slušao njihove priče),

pre svega dobar provod, ispunjenje nekih želja,za koje si mislio da ne možeš dostići na drugačiji način),

znači dobra svirka,žurke, , otkrivanje ( a i sada) misterioznog a poželjnog ženskog sveta, i nikakve prepreke ili zabrane

 
          Bilo je izvesno samo to da će umreti. Način na koji će umreti, međutim, mogao je sam da odabere - mogao je sedeti i gledati prelepu panoramu Njujorka sve dok se ne uguši od dima ili dok ne izgori. Ako bi to preživeo nekim čudom, mogao je dočekati da se zgrada sruši. On je odabrao da se baci kroz prozor sa visine od skoro pola kilometra. Zašto?
          Ono što ovu fotografiju čini jezivom nije prizor

Ukoliko se dogodi, naopako, da postoji nešto u životu muškarca što voli da radi, a da to nema bar neku dodirnu tačku sa ženom, onda nastaje veliki problem.Zašto?Meni se čini da je to najgora osobina koja krasi sve žene ovog sveta.

- Ovako (slično) je zvučao razgovor u vreme trajanja svetskog prvenstva u fudbalu
Stala žena ispred TV- a , a čovek gleda prenos fudbalske utakmice i kaže joj lepo " pomeri se ženo"
A ona će " Ili ja ili TV , biraj!"
I normalno( kao što bi rekao Radovan III), žena je završila na ulici.

Ne znam da li bi

...

Hej ti!

Da, baš ti!

Vrati se!

Zaboravila si

Svoj lik

u mojim mislima...

Svoje oči
U mojim zenicama...

Svoj dah
Na mojim usnama

Hej ti!

Zalutala si
U mojim snovima

(Nepoznat autor)

...

Loša igra

Loše je ovo veče

...( One More For The Road)

"Da bih oživeo ponosni mramor tvog tela,

O, Safo, dao sam svu krv iz žila svojih"

...

"...Ona se živo okrete uz

*Par napomena ( koga bude zanimalo da pročita ceo tekst) dvoumio sam se oko nekoliko naslova:

"sui generis" (sugestija mog dobrog prijatelja), " Omnia mea mecum porto", mislim da dovoljno govore, ali sam ipak odlučio da ide ovako kako je naslovljeno.Ne bih da objašnjavam razlog. Koristeći se različitim izvorima , postavio sam prilično skraćenu verziju onoga što sam hteo da postavim( da sam sve postavio verovatno bi zauzelo prostor za najmanje tri teksta,

Svakom od nas dođe, osvane i zatekne te nespremnog, a kao da bi i pomogle neke pripreme.

Neko se izbori, brzo, bez problema, neko malo nosi na leđima, a kod nekoga ne završava.
Navučeš oklop ,masku na lice da neko ne prepozna. I guraš dalje, nekako...

I setišš se trenutaka nekih ,sada tako važnih, a nekada smešnih , ne toliko značajnih, da bi ostali upamćeni.
Neku zimu, hladnu, neku kafanu, malu ali toplu, sa starim kafedžijom