camera obscura

Dimo je moj prijatelj koji povremeno voli da ode u Skoplje i tamo se sastane sa svojim starim ortacima od kojih niko profesionalno ne radi nista vezano za muziku. Oni su samo muzicki fanovi koji vole ponekad i da zasviraju.

Evo kako to zvuci kada se sastanu stari drugari i totalno iz prve, bezpretenciozno odsviraju stvar koju "svi znaju" za njihovu dusu.

Meni je ovo vrh vrhova. Ono, bas sam ponosan na ortaka =)

Znate Šeron Robinson?

Znate je, alright! Već dvadesetak godina sigurno...

 citam ovo

suze mi krenuse ... 

ako nekoga barem malo interesuje gde je otisla kreativnost u interpretaciji barem sto se muzickog sveta tice, neka pogleda ovog momka. Necete zazaliti. 

ne smem ni da pomislim kako ovo zvuci kada se "odvrne" ... ali ne na sluskama =)

Stojim iza svake reči.

Peva zrelije.

Bosa. Lepa.

Moje dete kaže:

da li je moguće da još uvek 

može da unese toliko emocije u

nothing compares... posle toliko godina!

Sjajna je:)

gost autor: dylam dop

… ćemo iskoristiti segment Ozymandias-ovog intervjua za Novu Express,
 nešto više od deset godina prije “lažne invazije svemiraca”: