Moj dolazak na svet poklopio se sa dolaskom prvih televizora u SFRJ. Ogromna fabrička sala bila je mesto mog prvog susreta sa TV. Suviše sitna slika prvih prenosa utakmica u restoranu društvene ishrane „Topličanke" u Prokuplju gde je radio i vodio me otac, rodila je potajnu nadu

9. avgust  1963 – 11. februar  2012.

 

Umrla je  48. godini  u  Beverly Hilton  Hotelu i uzrok smrti se za sada  ne zna.

 

 

  taman da nikada ništa pre nije otpevala ovo bi bilo dovljno za sva vremena

 

Branko Kraljić je dobio žuticu. Upoznao sam ga kasnije, dok je sa povišenim bilirubinom sedeo u trpezariji Garnizonske ambulante Črnomelj  i očajnog izraza lica pušio. Bio je pristojan čovek, jedan od onih koji vole Idole, naročito njihove spore, plačipičkaste pesme. Tvrdio je da su one imale vidnog učinka na njegov erotski život. U ambulantu je voleo da dođe zbog svog bilirubina o kome je rado pričao, i zbog prijatne mogućnosti nesmetanog kupanja koje je pružao stacionar.

Ukoliko išta znamo o ljudima, onda je to da vole da se dele. Na kauboje i indijance, partizane i Nemce... kao i u svim beogradskim školskim dvorištima 1980-te, i u dvorištu OŠ „Stevan Sinđelić" je među osmacima i naprednim sedmacima, zamenivši dve pomenute, zavladala podela na hipike i pankere. I ostalu devedesetprocentu masu koju ta podela nije ni najmanje zanimala. Treba li reći, pripadao sam devedestprocentnoj masi. Pripravništvo u rok grupi bez bubnjara bi me verovatno ubrojalo

Kako vreme leti. Zahvaljujući Ivanu Lončareviću (Hvala ti Ivane!) došao sam napokon do dokumentarnog filma "Da li zaista postoji..."  kojeg sam montirao pre 12 godina. Ovaj dokumentarac je režirao moj drugar, Ivan Andrijanić kao ispitni film na FDU.

Da li zaista postoji čovek kojii se zove Žikica Simić? from srdjan mitrovic hitch on Vimeo.

Snimatelj je takođe moj drugar Zoran Popović. Njih dvojica su sada u dalekoj Americi. Za Ivana nisam ništa skoro čuo, mislim da je i dalje u L.A, dok Zoki postaje jedan od najboljih snimatelja u Americi. On je to bio i ovde, i to još na drugoj godini, pa je zapucao tamo daleko ne bi li saznao još nešto više. Tako Zoki sada snima odlične filmove i druži se sa Gerijem Oldmanom. Preporučujem Zokijev film War.inc.

(kako je Cane Partibrejker pljunuo na Poezin Party)

Čuveni kritičar, teoretičar i nadasve pesnik Cane, poznatiji po prezimenu Partibrejkers, svratio je na prošli Poetski clubbing.

Inače, Poetski clubbing je novo gradsko dešavanje.
Odigrao se tek dva puta; treći je zakazan za 25. april.

Clubbing organizuje grupica ljudi, okupljena oko web fanzina Poezin, posvećenog angažovanoj poeziji i pop kulturi.
Poezin radi moj prijatelj Milan Mijatović- entuzijasta i pesnik, čija je nova zbirka izašla nedavno, u ediciji „Total underground", izdavačke kuće Liber. Ova edicija, promovisana je u Malom klubu Akademije, nakon čega je Milanu ponuđeno da osmisli i organizuje program u okviru kog bi, jednom mesečno, pesnici i pesnikinje s OFF scene, mogli da čitaju ili izvode svoje pesme. Po uzoru na Pesničenje, koje rade Škartovci u Rexu i koje je za godinu dana postalo najpopularnije gradsko zbivanje; ali - kamernije, prljavije i intimnije... 

Manje nalik na reviju poezije, a više nalik na žurku. Milan je na Poetski clubbing, pozvao nekolicinu značajnih i talentovanih mladih pesnika/pesnica, ostavljajući mogućnost da se svako ko to želi, prijavi za učešće. Putem sajta, ili na licu mesta, pod uslovom da nekog iz publike časti pićem. Stvar je jasna.

Leto 2016. ... kasno veče ... negde u Beogradu ... "set" za snimanje filma o Vladi Divljanu

Za klavirom Aleksandar Šandorov, pred mikrofonom Dušan Strajnić, grupa statista sedi za stolovima i čekaju ...

Ton! ... Ide!
Kamera! ... Ide!
<klapa>

Scena kreće, razvija se radnja, jedan od statista pali cigaretu ... i ... REZ! ... mora da se ponovi čitava scena.

Предраг (право име Драган) Живковић Тозовац рођен је у Краљеву 22. јануара 1936. године. Још као млад научио је да свира хармонику дугметару, трубу и бубњеве. Музички таленат наследио је од оца Светозара, који га шаље на

 

Kod blogokolege Petrovića javio se nekakav, navodni, pop.

Imam nekoliko problema sa tim blogom:

1. Navodni pop isključio je mogućnost komentara

 

Ovaj tekst prenosim u potpunosti sa sajta  "Urbana Srbija" (samonazvanog web portal za urbanu populaciju).  Prenosim ga u paketu, bez ispravki i korekture, onako kako je tamo objavljen. 

 Službe državne bezbednosti koji su spremni da progovore o akcijama u kojima su učestvovali za vreme Titovog i Miloševićevog režima. Jednu od najspecifičnijih priča ima nekadašnji