"Ovaj chovek je mnogo vazhniji od mene! Morao bi biti placen mnogo vishe nego ja jer je mnogo talentovaniji od mene."

Cuvene rechi koju je izgovori Pablo Picasso, gledajuci pri tom u veselog kuzhdravog roma, koji je na svojoj gitari upravo pisao nove stranice flamenga dajuci mu jednu potpuno novu dimenziju, onu koja dolazi iz dubine ciganske dushe, protkana maestralnom tehnikom jednog od najvecih gitarista svih vremena.

Te rechi, kao i chuveni potpis Pabla Picassa na gitari, kreirali su legendu

Karajan nikada nije dirigovao izvođenje "Marša na Drinu".

Svako ko ima malo muzičkog obrazovanja i pažljivo pogleda i posluša snimak, koji kruži netom kao krunski dokaz nevinosti, videće i čuće da je u pitanju montaža (tapše se, tradicionalno, jedino uz izvođenje "Radecki marša").

Ko svojim ušima i očima ne veruje, taj bi trebalo prvo da pokuša da dođe do pravih informacija. Ja sam to jutros uradila - u roku od tri minuta našla sam program čuvenog koncerta iz 1987. Čuven je upravo po tome što je to bio jedini Bečki novogodišnji koncert sa Karajanom u ulozi dirigenta.

Jednom su Bog i Đаvo krenuli zаjedno u šetnju.

Posle nekog vremenа, Bog se sаgne, podigne nešto sa zemlje i reče:

 "Oh, pogledаj ovo: deo istine!"

Zаtim, krenuvši  dаlje, opet reče:

"Oh, evo još jednog delа istine! A evo i još jednog!"

Nаstаvljаjući tаko  da skupljа istinu, upitа Đаvolа:

"Zаr te ne brine to što je istinа tаko očiglednа, što se nаlаzi svudа?"

Đаvo mu nа to odgovori:

"Pа, ne bаš... Uz mаlo moje pomoći, ljudi će vrlo brzo istinu pretvoriti u veru."

Sufijska priča

I malo dobre muzike

/Plodovi “ljubavi” u okruženju...

Ovo S-M nije sado –mazo...

I

... ako je neko pomislio, ne bi ja tako nešto, sram ga bilo ko pomisli…na tako nešto, iako … S-M !! zgodno je za kombinaciju …slova, a i odražava pravo staanje ( neću staviti r umesto t) na terenu. onoga što se dešava što rade raznorazni, kakvi su to umovi..

To je S -svinjski, (po preporuci SZV bivši ( ex,) a sada M -meksički, onako zvučnije je, Ne znam samo da li će sada Egipćani, koji su najavili pomor oko 400000 svinja,

Za dva sata, koliko je trajao koncert Boba Dilana  u Areni, ovaj se nijednom nije obratio publici između pesama. Nije rekao «dobro veče Beograde» i nije govorio hvala, hvala lepo i hvala najlepše. Nije, takođe, ni svirao svoje «najveće hitove».

Pre dvadesetak godina, kada sam ga gledao na stadionu «Galenike» u Zemunu, nekoliko puta je skinuo šešir i naklonio se. Sve ostalo bilo je slično.

Hoze Kareras, pretpostavljam, misli da Dilan nema veze s pevanjem. Pako de Lusija smatra, verovatno, da to što on radi sa gitarom teško može da se nazove sviranjem. Aron

Posle višemesečnog traganja za novim muzičkim talentima, šou je stigao do finala. Od preko 200.000 kandidata ostalo je samo troje. Od moja 3 favorita, jedan je ispao u polufinalu (Danyl Johnson) dok je drugi ušao u finale (Stacey Solomon). Ove godine nisam bio toliko loš u prognozama.

Ovo su sudije, a sad malo i finalisti... 

 "Tekstovi Smaka su idiotski. Čak mislim da je idiotski blaga reč. Da ne navodim sada primere, previše ih ima."

Diskusija na jednom blogu potakla me je da napišem par riječi i na ovu temu jer sam sasvim svjestan da među ljubiteljima i slušaocima (jugoslovenske) muzike postoji taj jedan, moram priznati, ruku na srce, dosta nepravedan i prenapuhan "mit o glupim tekstovima Smakovih pjesama" i potaknut jednim bestidnim komentarom (uvodni citat) jedne pretenciozne muzičke neznalice koja će, za razliku od Smaka - po svojim muzičkim djelima i uticaju na brojne pa i na svjetskom nivou značajne muzičare [poput Bojana Zulfikarpašića koji je kao pijanista dao možda najbriljantniji tribjut zvuku Točkove gitare i muzici Smaka na svom albumu "Xenophonia" (Label Bleu, 2006.)  u kompoziciji "Wheels" svirajući klavijaturama, potpomognutim gitarskim efektom distorzije, temu malo poznate ali među vrsnim muzičarima itekako poštovane i znamenite Smakove kompozicije "Maht-Pustinja" sa albuma Zašto ne volim sneg (PGP RTS, 1981)] trajno biti zabilježena u istoriji jugoslovenske i srpske muzike - ostati u muzičkom smislu upamćena samo u okviru svoje porodice i bliskih prijatelja (što je naravno za svako poštovanje ali nije opravdanje da se ostavljaju krajnje pretjerani, zlonamjerni komentari na račun radova zaista legendarne grupe). Naravno, srdačno ga pozdravljam i zahvaljujem mu što me je "inspirisao" da napišem ovaj tekst i nadam se da će, ukoliko ga bude čitao, proširiti svoja skromna znanja na tom planu.

Певушиш? Бацио си токсичну зомби-шалитру у вис, хладњак копма је почео да ради унатраг, усисао то, консултовао матичну плочу, скривену жеравицу и саветника, напунио је аудио светлом, потерао процесор јаче, и напослетку избљунуо све то гадно и отровно варничење у етар и сажео у виртуелну слепу улицу пуну контејнера и бачених лутки које „певају“ 

Почетна идеја ми је била да сакупим по 20 песама из 20 година, од 1977. до 1996. Не постоји ништа посебно значајно у избору година, то је лични временски прозор, тамо негде од шестог-седмог разреда до одласка у САД, ту негде док сам ишао у кафиће или око њих. Што се тиче избора музике, ситуације је управо обрнута -- ту је мало тога личног. У принципу, неке песме и ауторе (Фил Колинс, Бон Џови, Болтон, ...) нисам уврстио јер не могу да их смислим, али идеја ипак није била да поставим само оно што ми се допада, искључиво кул песме које сам слушао у мом искључиво кул (и празном) кафићу са мојим искључиво кул друштвом и девојкама, већ песме које су се слушале у пуним кафићима и које су сви знали, хтели не хтели. Сходно томе, крајњи избор је неравномеран у квалитету, има и добрих песама, а има и летњих хитића, песама које сам поново чуо после 25 година и довољно ми је за следећих 25, ...

Posle dva spektakularna polufinala, napokon smo dobili sve finaliste. Danas je bila generana proba, i pojavili su se neki novi favoriti. Najviše ovacija, iz meni neobjašnjivih razloga, dobila je predstavnica Portugala. Doduše neverovatno je simpatična. Čini mi se da će glavna bitka ipak da se vodi u trouglu Ukrajina - Švedska - Jermenija. Najviše šansi ipak ima Ukrajina. Sve je moguće, razna iznenađenja i obrti.

Island je bio odličan, i imaju pesmu koja je stvorena za diskoteke, a ni poruka teksta nije za zanemarivanje. Englesku sam gledao prvi put danas, i vrlo mi se to dopada, onako retro. Samo se bojim da će velika četvorka (Nemačka, Engleska, Francuska i Španija) da se bore oko poslednjih mesta. Španci su danas bili veoma nezadovoljni i protestovali su jer je njihova razglednica napisana na katalonskom, a ne na španskom. To baš liči na srbe. Stvarno je veliki problem naći nekoga ko govori španski u Beogradu, samo ne znam šta radi onoliki kulturni centar Servantes u centru grada. Njih se niko nije setio.