Stefan Milenković ne ume da svira. Vlatko Stefanovski, inače vrhunski majstor i umetnik, obrukao se neviđeno. Ceo event  bio je jedna poražavajuća slika primitivne, vulgarne, nekulturne poseljačene Srbije i njene samoproglašene nove elite.

Ovo je bio uvod, ono što se vidi na naslovnoj strani bloga. A sad razrada i zaključak:

Rastegnut

Muzika...

Onda sve ostalo.

Digla se urbana kuka i motika protiv Cecinog koncerta ispred Skupštine, potpisuju se peticije da se koncert zabrani, te ja imam potrebu da napišem ovaj blog i stanem Ceci u zaštitu.

Peticija nazvana „Zabraniti nastupanje Svetlane Raznatovic za docek u BG-u" ima skoro 3000 potpisnika i preko 350 komentara. Komentara ima raznih, od toga da je trubo folk kurva do toga da je mafijašica i kriminalac.

Na Facebooku i na Twitteru sam postavio pitanje, koja je razlika između peticije da se zabrani Ceca i peticije da se zabrani gej parada? Za mene razlika ne postoji. Ali hajde da krenemo redom.

Obojeni program je bend koji kao da poslednjih meseci dozivljava svoju drugu mladost. Posle "Aviona" u novom ruhu, koji su se proletos posteno izvrteli na talasima manje-vise svih relevantnih radio stanica u Srbiji, prosle nedelje je njihov odlican novi snimak, Go-go, debitovao kao novitet na osmom mestu domace liste Diskomera Studija

Eto, baš nekoliko dana pre sednice Saveta bezbednosti (6.6.) za koju je već podnesen izveštaj Serža Bramerca da Srbija laže i maže.

Eto, baš na dan kad je Keti Ešton u Beogradu.

Eto, baš u kući Mladića u selu Lazarevu...

U ova predrevolucionarna vremena ( a kad će revolucija - ne znamo) valjalo bi malo uvježbati i obnoviti repertoar borbenih kancona i jurišnih popjevki.

Poštujem!

I ne smeta mi !

Razmišljala sam ja devedesetih da se iselim, nije da nisam. I mogla sam. Imam rodbinu u Kanadi. Čak sam i zahtev podnela u jednom trenutku, ali oni onda promenili proceduru, moralo da se podnosi ispočetka... i hoću, neću, sad ću... dođe bombardovanje. Kad se to završilo, odustanem. Mislila sam: gde ću sad, kad smo ovo preživeli, sve ćemo da preživimo, gore od ovog ne može da bude.

Posle me uhvatio neki ludi entuzijazam. Kao, sad je demokratija, sad samo treba svi zajedno da se borimo da se promene stare navike, stari načini razmišljanja, polako i uporno, i - napravićemo nešto od ove zemlje. Ako ne za nas, ono za našu decu. Ubistvo Đinđića samo me je učvrstilo u tome. Otići znači predati se, priznati poraz. Neće moći!

I onda se desi ONO sinoć...

Dosadno mi pa pravim neke liste ovih dana (ko je najludji, ko je najdepresivniji, ko ima najvise recepata, kome noge najvise smrde, koga zaokruziti, koga prekriziti...), pa rekoh sebi sto ne stavim na papir listu 10 najboljih Yu rock albuma, po sopstvenom licnom izboru...

A od papira do bloga nije dugacak put...

1. Ekatarina Velika - Ljubav (zato sto boli, i boli, i boli...)

2. Plavi Orkestar - Soldatski Bal