Na raspustu između gimnazije i fakulteta, onog leta gospodnjeg koje je svetu donelo dupli album "Piter Frampton Comes Alive”, krenuo sam autostopom po Evropi. Hičajking je tada bio normalna pojava. Svi koji su držali do sebe to su radili.

Poneo sam maslinasto zeleni ranac, vreću za spavanje, mapu i crveni pasoš.

Ideja je bila da presečem Italiju, prođem Francusku uzduž, dođem do Londona, a da u povratku svratim do Amsterdama i preko Belgije, Luksemburga i Švajcarske stignem nazad.

U jednom trenutku, na granici između Italije i Francuske, kod gradića Ventimilja,

Upravo se završava poslednja proba pred prvo polufinalno veče 55tog Eurosong-a i ako se stvari mogu zaključiti prema jačini aplauza tokom ove probe, najbolje stoji Grčka. Naravno da to nije tako i da jačina aplauza zavisi od broja novinara i fanova koja je u tom trenutku u sali, a Grci

AleXandar Lambros

Sa simpatijama konstatujem da je JK wannabe diva u zemlji koja je wannabe Evropa a čiji je predsednik wannabe lider. Njena izjava da će sahraniti Madonnu nije ništa gluplja od izjave predsednika zemlje čijih je 700.000 stanovnika gladno, da je Srbija lider u regionu, istom onom u kome beleži najmanje plate, najveću stopu nezaposlenosti i najviše cene. Sem ako nije mislio na izvoz bezbednosti, pošto, čitam pre neki dan, po predsednikovoj oceni to predstavlja glavni srpski izvozni adut. Možda ne bi bilo loše da se proba s izvozom gluposti. 

Dok ovde u press centru razmenjujemo utiske sa prve "prave" probe ili kako je svi zovemo "dress rehearsal" (upravo završena) vreme je za sumiranje utisaka sa sinoćnjeg otvaranja. Nije pravilo, ali je praksa da to organizuje grad domaćin ili eventualno Vlada države u kojoj se takmičenje održava. Naravno, grad Oslo

Po mnogo čemu ovogodišnji Eurosong (ili "Evrovizija" - kako su nekada davno pogrešno prozvali ovo takmičenje na našim prostorima) biće drugačiji. Znam da mnogi očekuju da posle pauze više pišem o tome zašto nisam izabran za Poverenika, rastućem nasilju u Srbiji, kršenju ljudskih prava i napadima na manjinske grupe, to

Dugo očekivani koncert Jelene Karleuše, jedne od najvećih balkanskih estradnih diva - recimo to tako, „politički korektno", zbog brojne konkurencije u vidu Cece, Seke i ostalih zvezda i starleta, supernovi i crnih patuljaka i patuljčica - održan je 15. maja pred oko 10.000 ljudi u beogradskoj Areni. Kažem dugo očekivani, jer je Karleuša prvi put u petnaest godina dugoj karijeri nastupala solo, a najave spektakla svakako su zagolicale maštu koliko fanova, toliko i brojnih oponenata, koji su priželjkivali „Titanik u najavi", glamurozni hepening koji će lagano dotaći dno i završiti u katastrofi epskih proporcija.

1978. letovao sam u Dubrovniku. Kao i prethodnih par godina. Imao sam tada devojku. I ona je bila u Dubrovniku. Jako mi je išla na nerve, namerno. Setio sam se da mi je Sonja B. rekla da ide na Hvar, u Vrbosku. Spakovao sam ranac i ukrcao se na Liburniju. Od grada Hvara do Vrboske vozio sam se autobusom. Sonja se više iznenadila nego što se obradovala kada sam došao. Imala je veliki osmeh, tako da je izgledalo da se obradovala. Bila je u kampu sa još nekoliko studenata arhitekture. Kamp je bio na strmini, ispod visokih četinara. Studenti su uveče sedeli pored vatrice, ja među njima.

 

 

Garnizonska ambulanta Črnomelj bila je centralno postavljena prizemna zgrada obložena tamno smedjim ukrasnim lajsnama, od ostalih kasarnskih objekata odeljena travnjakom s jedne strane, i poligonom za obuku s druge, severne strane. Pročelje objekta krasio je veštom rukom iscrtani veliki krst sa kracima jednake dužine. Očigledna želja autora, možda nekog ambicioznog vojnika iz prethodne generacije, biila je da to bude znak Crvenog krsta, on bi u skladu sa Ženevskom konvencijom objekat ove vrste štitio u sličaju agresivnog napada. Međutim, moler je umesto crvenog krsta na beloj pozadini,

"In the drowsy dark cave of the mind, dreams build their nest with fragments dropped from day's caravan."
-Rabindranath Tagore

"U usnuloj tamnoj pećini uma, snovi grade svoja gnezda od delića otpalih sa svakodnevnog karavana."
- Rabindranath Tagore

Kažu da se u tom trenutku najviše pamti. Tada kada si na pola od snevanja i na pola od jave. Kada si i tu i tamo. Kada ti se, kao malom, peva uspavanka. Pesma koja te spušta nežnim rukama u drugi svet.

Šteta je ponekad što se za nešto ne zna više. Čuo sam je prvi put pre oko 9 godina i