ili Sve šta treba da znate o Evroviziji 5. U prošlom postu ste mogli pročitati o izboru jezika, glasačkom sistemu, o Norveškom putu od trnja do zvezda, o voditeljima. Sledi peti deo teksta Željka Jankova o Evroviziji.

GRUPA ZA ISTORIJU

Upravo na poslednjoj «Pesmi Evrovizije» gde je domaćin bila Miss Boyle pojavila se grupa koja je prodrmala i promenila ovu manifestaciju. Iako je prvi nastup Švedske bio 1958. godine, sve do sredine sedamdesetih ova zemlja nije mogla da se pohvali naročitim rezulatima, ako se izuzme drugo mesto 1966. u Luksemburgu (zemlju je zastupala upravo buduća voditeljka Lill Lindfors), dobijeno pre svega glasovima najbližih suseda: Danaca, Finaca i Norvežana. Na takmičenju u Brajtonu 1974. za najvećeg favorita je važila čuvena italijanska pevačica Gigliola Cinquetti sa melodijom «Si». Međutim četvorka iz Švedske koju su činili: Anni-Frid Lyngstad, Björn Ulveaues, Benny Andersson i Agnetha Fältskog je praktično «oduvala» sve svoje konkurente.

ili Sve šta treba da znate o Evroviziji 4. U prošlom postu ste mogli pročitati o izlasku iz "plakara", o politici, tekstovima, uspesima kod kuće. Sledi četvrti deo teksta Željka Jankova o Evroviziji.

IZBOR JEZIKA

Uspeh uglavnom u lokalnoj sredini, može da se tumači i time sto je «Pesma Evrovizije» dugo zabranjivala učesnicima da pevaju na nekom drugom osim na službenom ili regionalnom jeziku zemlje koju su zastupali. U početku nije bilo nikakvih pravila o izboru jezika na kome se kompozicija izvodila, ali, osim u par navrata kada bi se deo pesme izveo na francuskom ili engleskom, sve zemlje su slale melodije na svojim oficijelnim jezicima. Tek su Švedjani 1965. priredili šok kada su na smotri u Napulju izveli svoju kompoziciju isključivo na engleskom. Oko ovoga se digla tolika prašina da od tada pa sve do 1973. države nisu imale slobodu izbora jezika.

ili Sve šta treba da znate o Evroviziji 3. U prošlom postu ste mogli pročitati o maleroznom Klifu Ričardu, o četiri pobednice odjednom,svesrdnoj pomoći suseda, o tragičnim sudbinama kao i o Evroviziji van Evrope. Sledi treći deo teksta Željka Jankova o Evroviziji.

IZLAZAK IZ «PLAKARA»

Trijumf Dane Ineternational je toplo pozdravljen i među gay populacijom. Opšte je poznato da «Pesma Evrovizije» ima veliki broj poklonika među homoseksualcima širom Evrope i da su oni među najvatrenijim pristalicama ove smotre. Među brojnim izvođačima od prvih dana «Evrovizije» do danas našao se i određen broj onih koji nisu prikrivali svoje sklonosti. Holanđanin Gerard Joling (Evrovizija '88) je jedan od prvih koji je otvoreno progovorio o svojoj homoseksualnosti.

ili Sve šta treba da znate o Evroviziji 2. U prošlom postu ste mogli pročitati kako je sve počelo, o prvoj velikoj nepravdi, najuspešnijima i najslabijima. Sledi drugi deo teksta Željka Jankova o Evroviziji.

MALEROZNI CLIF RICHARD

Britanci su morali da čekaju punih deset godina od svog prvog nastupa do prve pobede za koju je zaslužna Sandie Shaw pevajući bosonoga 1967. «Puppet on a string». Godinu dana kasnije na takmičenju u Londonu retko ko je sumnjao da neko može Cliffu Richardu, koji je tada važio za najpopularnijeg pop pevača u Britaniji da ugrozi pobedu. Pesma «Congratulations» je nadmoćno trijumfovala na domaćem izboru osvojivši trostruko više glasova nego sve ostale takmičarske melodije zajedno. Ostalo je samo da se to potvrdi na «Evroviziji».

Dragi ljubitelji Evrosonga, imam izuzetnu čast da vam predstavim tekst mog prijatelja Željka Jankova, najvećeg poznavaoca ove manifestacije u Evropi. Željko je napisao knjigu o Evrosongu, ali nažalost u Srbiji niko nije našao interes da ovu knjigu i objavi. Većina izdavača se nije udostojila ni da se javi, dok su oni malobrojni se pravdali time kako "nemaju ediciju za to" i "da nije profitabilno". Nekima je čak smetao i "Evro" u nazivu. Bez obzira na sve, Željko se potrudio da specijalno za ovaj blog napravi skraćenu verziju ove veoma zanimljive i duhovite knjige čije ću delove objavljivati svakodnevno u nastavcima tokom sledećih desetak dana.

Poseban željkov osvrt na Evroviziju možete pročitati u najnovijem broju časopisa Yellowcab.

Danas možete pročitati o tome kako je sve počelo, o prvoj velikoj nepravdi, najuspešnijima i najslabijima.

 Bimhuis - najpoznatija koncertna dvorana jazz i eksperimentalne muzike u Holandiji.

"Ovaj chovek je mnogo vazhniji od mene! Morao bi biti placen mnogo vishe nego ja jer je mnogo talentovaniji od mene."

Cuvene rechi koju je izgovori Pablo Picasso, gledajuci pri tom u veselog kuzhdravog roma, koji je na svojoj gitari upravo pisao nove stranice flamenga dajuci mu jednu potpuno novu dimenziju, onu koja dolazi iz dubine ciganske dushe, protkana maestralnom tehnikom jednog od najvecih gitarista svih vremena.

Te rechi, kao i chuveni potpis Pabla Picassa na gitari, kreirali su legendu

Ja spadam u onu grupu ljudi koji smatraju da je muzika apsolutno neophodan sastojak njihovog života. Moja najbolja terapija je muzika...i po neki film. Sećam se dana kada sam bila zaposlena kao kancelarijski pacov koje nikako ne bih mogla preživeti da nije bilo muzike oko mene. Ja sam jedna od onih koji se bude i ležu uz muziku i ništa mi ne smeta da muzika svira i dok spavam. Ja lično pokušavam da ne slušam radio jer se izlažem opasnosti da mi neki

3.avgusta 1997 se na ulicama Lagosa okupilo vishe od milion ljudi da poslednji put oda pochast najvecem muzicharu Nigerije svih vremena Feli Anikulapou Kutiju, ocu Afrobeata i po mishljenjima mnogih najvecem revolucionaru medju muzicharima, koji je svoju revoluciju vodio oshtrim tekstovima i divljim ritmovima Afrobeata. Ubijen je AIDS-om tom opakom boleshcu koja je do sada odnela na milione zhivota u Africi

Al' da krenemo redom...

Ozloglašeni "Shankill Butchers" harali su Severnom Irskom sedamdesetih godina prošlog veka. Grupa Alsterskih dobrovoljaca, koja se suprostavljala organizaciji IRA, zapravo nije bila ništa bolja od njih, nama mnogo poznatijih terorista!

Šta više, njihova ozloglašenost i metodi s kojiim su se obračunavali s svojim neistomišljenicima bili su najgora zverstva koja je teško i prepričati. Ali, krenućemo redom, jer je to zapravo veoma