Pre jedno šest meseci smo na ovom blogu raspravljali o pušenju i filmu. Ovih dana došlo se do novih dokaza o povezanosti filma i duvanske industrije.

Britanski Tobacco Control otkrio je dokumente koji dokazuju da je American Tobacco plaćao u proseku 3 miliona dolara godišnje filmskim zvezdama da bi reklamirali cigarete u svojim filmovima u vreme Zlatnog Holivuda.

Na platnom spisku se nalazi preko 200 glumaca uključujući i one najveće (Bob Hope, Henry Fonda, Gloria Swanson, Edward Robinson). Neki glumci su primali honorar i preko 150.000 dolara godišnje (Gary Cooper, Barbara Stanwyck, Spencer Tracy, Joan Crawford i Clark Gable).

Ne citam vise cesto blog B92. U prethodna 2 dana sam malo nadoknadjivala propusteno. Uglavnom Krkarove tekstove. Nisam htela da uzurpiram prostor svojim pricama, zato cu ovde, u svojoj kuci (vikendici). 

Odrasla sam na moru. Uglavnom u Tribunju, svojevremeno majusnom selu koje se sastojalo od kamenog ostrva, kamenim mostom spojenog sa kopnom i zaledja. U zaledju su bili brdo/groblje Sovlje, Zamalin, gde je drzao kafic Miso Kovac, od kog su moji roditelji imali kljuc. Misova kuca je bila iznad kafica. Ispred parkiran Moto Guzzi koji je vozila njegova zena, cuvena lepotica, Splicanka,

Zaista čovek ne zna šta je jadnije kod kolege Krstića - da li njegova agitacija za kolegu Vučića, da li njegov odvratno nadobudan stav prema kući i porodici kod koje je u gostima a gde je većini pride zabranio da sede u sobi u kojoj je On, o najlepši i najlucidniji i najelitniji Nebojša, te da li ova sada sofistizacija sa izjednačavanjem atributa vlade u kojoj se zaposlio u odnosu na one pređašnje - dakle, mislim da je vreme da mu neko kaže otvoreno - Krstiću, fašista si postao, jadno.

ali ne aždahu nego srpskog kandidata za Oskara.

UPDATE: Ubijen je i kandidat. Sada je Sv. Georgije novi kandidat... 

E baš sam se nasmejao. A šta drugo? Ima li u ovoj zemlji jedna stvar koja neće da se izrodi u međunarodni skandal. Naravno, sve zbog "brige" za čistotu srpskog filma i jezika.

Prenosim najzanimljivije delove iz novina: 

ZABRINUTI da će srpska kinematografija, već na startu ispasti iz trke za “Oskara” za najbolji strani film, producent i režiser ostvarenja “Sveti Georgije ubiva aždahu” Srđan Dragojević, osporava i kandidaturu već izabranom filmu “Tamo i ovde” Darka Lungulova. Razlog njihove brige je, kako kažu, što je trenutno zvanični predstavnik za “Oskara”, jer dijalog nije prvenstveno na jeziku zemlje porekla, već je dodatni, engleski jezik preovlađujući.

Koliko su  kod nas u Srbiji država, istoričari, političari , javni delatnici , pisci i štanceri udžbenika i novih istorijskih čitanki uporni u minimiziranju i brisanju sećanja na ljude i događaje iz antifašističke borbe, toliko su Rusi još uporni da nas ipak na to potsete.

Dok oni ulažu ogromni trud i napore da dokažu da 2. svetskog rata nije ni bilo osim kad im zatreba  licitiranje sa srpskim stradanjima u tom ratu, Rusi nam uporno “imputiraju” antifašizam, a mi se ponašamo kao Pavle Vujisić u onom filmu kad mu pomenu neku gospođu o kojoj pojma nema a on kaže “Gospođa Pešić, o daaa, daaa”.

Srbija je zaboravila sebe, uvela kolektivnu amneziju na period od 1918. do 1999.godine.

I taman kad neki naši pomisliše da su konačno završili sa glumljenjem  antifašizma zbog Rusa, a ono Rusi nas opet potsetiše, ne ostavljaju nas na miru ,pa uvrstiše film «Bitka na Neretvi» među 10 najboljih filmova o 2. svetskom ratu.,a onda i Medvedev dodeli medalju našem akademiku Dobrici Ćosiću.

 Nekoliko dana pre toga bi jubilej našeg Valtera.

Nedavno sam pokušala da iskoristim jedan bogznakoji grip ove sezone, i u svoj toj muci ostavim cigarete. Za taj pokušaj na ruku mi je išlo ono odvratno stanje kad sve što unosite u sebe menja svoj pravi ukus i miris, pa tako i duvanski dim koji inhalirate ne liči ni na šta. Ali, avaj, to stanje je trajalo cela dva dana, pa kako sam polako ustajala iz mrtvih, tako se moje čulo mirisa i okusa popravljalo, a moja želja za pušenjem se vraćala.

U poslednjih 15 godina konstantno mastam o 3 situacije. Nisam siguran kako se to zove u psihologiji ali to je neka vrsta projektovanja sebe u odredjene zeljene situacije. Znaci ovo se ne desava dok spavam, nego dok sam budam =]

Slede 3 scenarija koja se nikada nisu desila, a koje mi uglavnom dolaze dok slusam mjuzu:

1.  Pustam muziku u jednom malom klubu pored Ibra gde se sakupljala ekipa iz mog detinjstva. Pre par godina taj klub je izgoreo ali moj "san" je jos uvek prisutan. Zamisljam kako me gazda kluba (inace moj drugar) testira. - Ajde Spiro pusti mi jednu stvar, ako mene

Upravo je stigla informacija da će najkontroverzniji srpski film imati svetsku premijeru na festivalu SXSW 2010 (od 12. do 20. marta) Austin, Texas.

"Srpski film" će biti prikazan u okviru selekcije SX FANTASTIC.

Ovo je pre svega veliki uspeh za jedan nezavisni film iza koga stoje samo autori filma.

 Film koji je podigao dosta prašine gde god da se pojavio, nije ostavio ravnodušnim ni čuvenog Todd Browna koji je za sajt Twitchfilm napisao sledeće:

100% Left Wing!

Želeo sam jedne teme da se dotaknem, te naimenično da je nemoguće smatrati sebe pripadnikom levice ili građanske desnice a negovati mržnju u sebi. Pošto ste se žalili da vas mala fuksa zatrpava glupostima, stavljam samo ovaj vredni intervju Rajka Grlića.