Do you like our minister?

Is it artificial?

Of course it is.

Must be expensive?

Very...

I'm Ana.

Deckard.

 

Barney Sheean: I make movies, not films!

Šta reći o filmu "Legenda o Lajli Kler" (1968) a ne biti suviše surov? Ovo je film koji je definitivno uništio karijeru Kim Novak. Posle ovog filma nikad se nije oporavila da je morala da pobegne u Evropu. Ovo je jedan od onih filmova koje volite da mrzite. Toliko je loš da prosto morate uživati u njemu. A kako ne uživati u filmu koji je kombinacija Vertiga, Bulevara sumraka, Rebeke i Isterivača đavola.

Ovaj film je imao sve preduslove da bude remek delo. Imao je reditelja Roberta Oldriča, glumce Kim Novak i Pitera Finča i priču o snimanju filma!

"Legenda o Lajli Kler" je moj omiljeni loš film. Pruža vam se jedinstvena prilika da pogledate jedan od kemp klasika jer ovaj film nikad nije objavljen na VHS ili DVD.

 

 trideset godina od smrti klausa nomija obeležava se u petak
u domu omladine beograda filmom the nomi song.
ulaz je besplatan

Verovatno nisam jedini koji misli da su Simpsonovi najbolja američka serija u poslednjih 30 godina. Suprotnost glavnim zvezdama serije, neodgovornom Homeru i buntovnom Bartu je super inteligentna Lisa liberalnih shvatanja, budista po verskom a saksofonistkinja po muzičkom uverenju.
Satrična parodija Simpsonovih osvetlila je brojne aspekte prosečne porodice

Dugo nisam pisao na blogu. Verovatno više od godinu dana. Imao bih o o mnogo čemu da pišem jer sam se u međuvremenu odselio "preko bare", ali o tome, nekom drugom prilikom, nadam se uskoro. Ovu priliku bih hteo da iskoristim da vas pozovem posetite sutra Beldocs festival i pogledate premijeru dugometražnog dokumentarnog filma "The War Chronicles" - Ratni dnevnici. Film na

Nema sumnje da Gašpar Noe voli da iritira ljude. Njegova tri ostvarenja, „Stojim sam" (I Stand Alone), „Nepovratno" (Irréversible) i novo „Uđi u prazninu" (Enter The Void), su testovi izdržljivosti koliko i djela umjetnosti, pri čemu Noe praktično izaziva publiku da ostanu u svojim sjedištima. Ali oni koji ostanu, doživjeće neke od najizazovnijih, najprovokativnih filmova danas u svijetu, filmove koje utiču na mozak isto koliko i na živce. „Uđi u prazninu" je Noov najekstravagantniji i najduže prolongiran eksperiment, dva i po sata subjektivne fantazmagorije, opsežno uobličene protagonistom koji je duh oslobođen tijela. (Kao što Noé kaže ispod, američka verzija filma je skraćena za čitavu jednu rolnu filmske trake, ali to može samo da ublaži veoma snažan udarac.) Napajajući se energijom neona najživljih četvrti Tokija, kako priča krči put kroz reflektujuće eksplozije obojenog svijetla, film pristupa inventivnošću forme eksperimentalnog filma. To jeste ludo pretjerano, neprestano pretenciozno i totalno stimulativno. Poslije prikazivanja filma na festivalu Sandens živahni Noe je nedavno govorio za portal A.V. Klub o filmu „Tron", o incestu i o tome zašto voli kada ljudi mrze njegove filmove.

Ovih dana je Kyle Eastwood potvrdio nastup na Nišvillu 2013. Pored toga što je glumio u očevim filmovima, on je komponovao, aranžirao i izvodio muziku u dobrom broju njih. U vreme njegovog rođenja (1968) moja generacija je, opčinjena njegovom ocem, polako napuštala vrednosti klasika westerna i uplovljavala u moralne dileme revolveraša iz „dolarske" trilogije („Za šaku dolara", „Za dolar više", „Dobar, rđav, zao").
Clint Eastwood je bio prototip revolveraša kakav smo mi klinci želeli da budemo. Sve ređe smo ponavljali kultnu scenu dvoboja iz „Tačno u podne" u našim takmičenjima u brzom potezanju, ali pucati samo u jednog protivnika nije više bilo inspirativno. Uostalom, Clint ih je baš masovno tamanio. U to vreme nije bilo kineskih radnji da kupite kakvu - takvu repliku „Colta 45" koji je proslavio Wayt Erpa, Billy The Kida ili našeg tuberkuloznog miljenika Doc Holydaya (valjda zato što u dvobojima nije imao šta da izgubi).

  Jednodnevni događaj „Kunstfilmtag“ (Dan umjetničkog filma) se 10. novembra po četvrti put održao u Diseldorfu. Ovogodišnja tema „Jezik je kuća u kojoj živimo“ (Die Sprache ist das Haus in dem wir leben), koncept osnivača događaja Suzane Fazbinder (Susanne Fasbender) i umjetnice Katarine Šmit (Katharina Schmitt), u zaista raznovrsnom programu - sastavljenom od uvodnog govornog čina, projekcija dugometražnih dokumentarnih filmova kao dodatka, u glavnom programu je donijela gotovo stotinu kratkometražnih video radova lokalnih i međunarodnih stvaralaca koji su tog dana prikazani od podne pa sve do ponoći u teatar sali zgrade umjetničkog udruženja Malkasten (na slici).

Leaving not NS, ovog leta, gledali smo B. i ja mnogo filmova, kad bi se vratili iz redovnog obilaska(zbog ne dobijanja minusa) naše kafanice. Pogledali smo jedne večeri i Mama mia, novosnimljeni mjuzikl, koji je on već hteo da prepusti samoj meni da ga gledam sumnjajući unapred kao mnogi,( tipa...te balalajke gledaj ti...,) u film toga žanra. Na kraju je ipak odgledao film sa mnom, i ne samo to...siti se ispevasmo i naigrasmo dok smo ga gledali.

Radnja filma se odvija na malom grčkom ostrvu , negde na Mediteranu, bogu iza leđa, gde Dona živi sa ćerkom , spremnom na udaju. Njih