Opet ja sa neprijatnim temama, ali sta cu kad volim svoj posao.

Jedna od osnovnih duznosti lekara je da ublazi bol. Deluje jednostavno, ali bol je vrlo kompleksan i subjektivan fenomen. Pogledajte samo definiciju! Medjunarodna asocijacija za proucavanje bola kaze da je bol „neprijatno senzorno i emocionalno iskustvo povezano sa istovremenim ili potencijalnim ostecenjem tkiva ili opisano na takav nacin od strane onog ko se na bol zali.“  

Ostavicu vam neko vreme za kontemplaciju

Pozvan da održi predavanje na čuvenom Prinstonu, jedan matematičar, inače profesor književnosti na Univerzitetu u Kejptaunu, umesto očekivanog eseja, ponudio je novelu o životima životinja. U središtu priče je drevno pitanje: Imaju li životinje dušu? Traganje za odgovorom u igru uvodi filozofiju, književnost, religiju, biologiju, psihologiju i talasa najdublja ljudska uverenja.

Tako to radi Džon Maksfel Kuci, majstor iz Kejptauna, jedini dvostruki dobitnik Bukerove

Harms je kriv za sve.

Tako ja to vidim. Greške nema.

Ne kažem da je sve sam smislio. Vreme mu jeste išlo na ruku.

Društveno – istorijski trenutak, itajrad.

I drugi su se setili, kasnije, al' nezavisno,

ne znajući za njega, to jest.

Znam da mu nije bilo lako ali, zar je morao

da isproba zabavu do kraja????

(Što je najzanimljivije, imam utisak da ga ishod nije

zanimao. Naša stvar. Prosto.)

Vidite ovo:

SVAÐA
Drama u jednom činu

Nagrade su neodvojive od čina književnog stvaralaštva, a time i života pisca. Mišljenje da treba pisati za čitaoce, a nagrade će doći same po sebi, u novijoj književnoj praksi je odbačeno kao netačno i zastarelo. Iako o tome nerado govre javno, većina savremenih domaćih pisaca smatra da treba pisati za književne nagrade, a ne za čitaoce. Jer, kad pisac dobije književnu nagradu, biće na televiziji, a čitaoci će onda doći sami po sebi.To je lepo pokazao jedan pisac izdaleka, mislim da je čak iz Čačka, i sve detaljno opisao u svojoj nagrađenoj

O

the round
little man we
loved so isn't

no!w

Књигу пише зли Трибунал-(Х)ага:
"Рашо крив си крвави ти зуби!"
Кад је Раши књига допанула,
Књигу чита горке сузе рони
"Ђе ме шаље од моје фотеље?
Ђе ћу бјежат` из земље Србије?
Нећу бјежат` из свијете земље,
Цара Лазе и пресветог Саве.
Но ћу бјежат горе у планину,
као што је бабо отлен дош`о!"

Оде Рашо горе

..Danas sam potpuno u autu... polako se raspadam...ne znam..

Možda zato što nekako u ovo doba...sada već, davne (namerno) zaboravljene godine...leta gospodnjeg smo bili Mi.

Da i...

...i bio je Stari Grad, ali onaj na Hvaru... more... što te izdajnički

Sirove tekstove moje dve poslednje drame, mozete besplatno citati ovde.

U Beogradu će, sa malo sreće, u Janurau 2008. početi sa radom jedan mali klub.

Osnova će biti strane knjige i časopisi. Imamo novca za nekoliko stotina knjiga (najverovatnije preko hiljadu, ali teško je reći) i nekoliko desetina pretplata na strane časopise.

Focus je obrazovni sadržaj, i nauka i humanities, ali ne baš udžbenici. Popularniji sadržaj.

Ali to je samo fokus, oštrih pravila nema.

Klub će preporučiti članarinu, a postaviti i minimalne cene. Ta minimalna cifra je nula, besplatno, za đake, studente, penzionere i nezaposlene.

Ovo

- prilog za pohvalu tuđih reči koje nalazimo u knjigama -

"Škola, braćo, škola, a ne zvona i praporaca!" - Dositej Obradović, davno

Verovatno svako od nas  ima "svoju" omiljenu knjigu, citat, neku opštu poruku dobijenu, pa usvojenu od tuđih reči nađenih u knjigama na koje nailazimo sasvim slučajno. Tek vremenom većina počinje da "pravi planove" o tome šta, koga i kada čitati, tek vremenom  počinje da se raspituje