Razgovori u Parizu

Masovno i masivno laganje je toliko uzelo maha, da čovek više nema gde da se skloni. I ogledala su počela da obmanjuju, da nam ne vraćaju sopstvene likove.

Izlaz sam potražio u knjizi Branke Bogavac "Razgovori u Parizu". Spasonosna zbirka intervjua sa velikom brojem svetskih književnika, od Borhesa, Kundere, Amada i Joneska, do Siorana, Ljose, Eka, Ostera....

Google nije našao za shodno da to posebno obeleži. (A B92 - jeste, kao i Vikipedija)

Blago onima koji pišu i čitaju knjige.

Ja ću podsetiti  na reči Borhesa (J. L. Borges):

„Neka se drugi hvale knjigama koje im je dato da napišu: ja se hvalim onima koje mi je dato da pročitam".

Na promociji će govoriti: Nebojša Milenković (autor), Teofil Pančić, Ljiljana Jokić Kaspar, Slobodan Tišma, Tatjana Tucić, Vladimir Vasiljev (direktor biblioteke „Žarko Zrenjanin") i Branislav Grubački Guta. Moderator večeri: Jovan Gvero.

Ivo Andrić

  I stigosmo do kraja ovog dela knjige. Poslednji deo poslednje glave. 

Izgleda da je Tis zaboravila da ne živi sa njima pa je stala tek na merdevinama za ulaz. Pošto je Kju sa Asgardom odveo decu na neko jezero sa druge strane Astara, Tis stade neodlučno. Napovilne je zbunjeno pogledaše.
- Pa penji se gore, možeš da prespavaš kod nas. Ima i u našoj kući nešto da se popije. Kao da bi ti bilo prvi put... - reče joj Frija, pozvavši je trapavom gestikulacijom rukom.
- Neka, drugi put. Vas dve ste zajedno i ja bih samo smetala zabavi. Znate da to nije moj najomiljeniji oblik ljubavi. - odgovori belokosa vila.

Niko ne sumnja da je trag koji su u Epiru ostavili Boii, istina. Svi se slažu da su Kelti doseljenici u Galiji.Otkuda?Mi ćemo našem čitaoci pokazati čitav niz sinonima slovenskih u jeziku velškom, irskom, bretonskom, a naročito galskom, škotskom.Da li su to slučajnosti?, pita se, napokon, Crnjanski.

Vendi su bili Sloveni, Protosloveni ili srodni Slovenima – duž celog ovog pomeranja na karti Evrope.

Jedan od poslednjih engleskih izdavača Tacita (H.Mattingly ) zastupa izričito mišljenje da su Vendi na ušću Mitsule preci Slovena.

Prvi deo poslednje glave Vilinske šume. Kao što naslov nagoveštava 

  UVRNUTE NAPOVILNE PRIČE

Jesen je polako smenila leto u Šumi Trolova. Deo vilinskog naroda bacio se na redovno spremanje zimnice. Čitav Mag-Mel mirisao je na razne pečene i kuvane plodove. Friji je od tolike mešavine mirisa bilo i pomalo muka, pa se sklonila iz naselja priključivši se grupi za traženje divljeg voća. I pored raznog trnovitog žbunja taj posao bio joj je daleko manje naporan od stajanja pored kipućih lonaca, po ovako toplom vremenu i udisanja njihovih isparenja. 

 To nije velika pesma, ni brilijantna politička analiza. Ali oskudni redovi koje je Ginter Gras objavio pod naslovom „Šta se mora reći", jednom će se ubrajati među njegove najuticajnije reči. One označavaju prekretnicu. U njima se nalazi rečenica koju više nećemo moći da izbegnemo: „Nuklearna sila Izrael ugrožava ionako krhki mir u svetu". Ova rečenica podigla je pravu buru.

Pretposlednja glava ovog dela.  

- Da li će me tvoj otac zaista podržati ako budem hteo da unapredim svoje vojvodstvo? - upita on bez okolišanja.

- Mi ulažemo u svoje prijatelje. Ovo će selo doživeti pravi procvat već iduće godine, ali mislim da bi prvo mogli da ti damo materijalnu podršku. Već sam poslao ljude po sanduk srebra kojim ćemo platiti pravljenje zidina oko njega - odgovori vilin-princ. 

Za ljubitelje Sage - da ne omanemo cetvrtak.

Gledajući tu veliku, kamenu zgradu koja nije imala odbrambenih bedema, Kju izjavi kako je celi ovaj pohod budalaština, jer je desetak njegovih saplemenika moglo noću da upadne u nju, pobije sve nasilnike i ujutru je preda zakonitom vlasniku. Stari vitez odvrati da to ne bi bilo časno i kako mora dobiti zamak na isti način kao što ga je uzurpator i zauzeo.

Vilin-princ potom predloži da naprave klasičan napad na utvrđenje, jer ova kamena kuća nije imala nikakve šanse da pruži neki ozbiljan otpor napadačima. Ali, vojvoda Godfrid nije želeo da ruši sopstvenu imovinu.