2017-03-31 07:50:57

Dušan Anđelković: Apisova ruža

amika RSS / 31.03.2017. u 08:50

Душан Анђелковић: Аписова ружа

Избегавао сам нарочито параде и пријеме. А Ружа је баш њих волела. Једном смо се враћали из јарко осветљеног Официрског дома, са бала, кад су на улици страховито смрделе и шкрипале пумпе за чишћење нужника и црна, катраном премазана кола за одвожење измета.

Те ноћи сам бесомучно псовао војску и униформу. Можда је Ружа то рекла Апису? Моја сумњичавост према њему претворила се у мржњу кад ме је преместио у Обавештајно одељење Главног генералштаба, којим је безмало руководио иако формално још није био у обавештајној служби. Па он ме једва познаје! Значи да због Руже вршља по мом животу, бацакајући ме где хоће. Можда ме уклања? Или намерава да надзире сваки мој покрет и миг?

Моје огорчење што сам се покорио Ружи већ се претворило у безумну љубомору и грубост. Кидао сам јој хаљине и разбијао бочице са парфемом; натерао сам је да и она престане с радом у школи; само што је нисам тукао. Као да сам желео да од њене лепоте остану само крпе.

15782-crna-ruka-580x0.jpg

 
2017-03-28 17:39:33

KUM MITKOV VINOGRAD

docsumann RSS / 28.03.2017. u 18:39

 moskito.png

gost autor: drzurin otac

 

       ...   Zeleni se na vjetru  mog najranijeg djetinjstva iznad dvaju kladenaca u Gornjoj Luci  i  ispod jednog  jedinog duba  sakriven visokim travnatim medjama  a  sa druge strane dola  koji  od Murgaškog rida  teče sve do  Josimovih kuća  i svog  ušća u Krivu Rijeku...

 

Ne znam tačno da li je trač ili istina, ali stalno mi se čini da postojim, to, kad mi se čini, to je čist činizam, čitam strip Tarzana iz '81, šimpanza u meni hoće da se počeška po lobanji, staklenoj, u kojoj je žička pregorela, idem niz Žičku, idem niz Užičku, udišem čist kiseonik, ovuda ne sme da prođe smrdljiva mašina, marširam, valjam se, ukočen sam kao Marina, kao Milena, nisam svilen, a buba jesam, lenja, pita me drvoseča sa grane za crvenu Bubu u dvorištu, kažem '71, radi ali se ne vozi, dekadu sam mlađi a sudbina mi je kontradiktorna, ne radim ali se vozim, vozim se u nekim pričama u kojima mi se sve nešto čini, činija supe me sačeka na stolu, slova plutaju bezbrižna pa ih progutam, kao strah, koji odagnam novim sankanjem niz zamišljenu Čukaričku padinu, Bežanijsku kosu, spuštam se u bobu, merim sve u bobu, video sam u šarenom magazinu Bobu, i Brenu, sa brenerom,

 

Kazna za danas je kazna telu, beg na brdo, koje glumi planinu, okretanje pedala, gaženje, gaženje, usko polje lažnog trotoara, pazi me, agresivan sam na prvom usponu, hladnjače pune leševa, voća i povrća, ljudi i životinja (samo ljude ne jedemo), tutnje, trube, duvaju u rog, gaženje, gaženje, vidim sebe spljeskanog, kroz naočare za sunce, pa me prođe, prođem dalje, gazim uzbrdo, telo cvili, ne čuje se cvrkut ptica, ni jecaj onoga što nije telo, samo dizel mašine sa stotinama konjskih snaga, ljudska snaga je živa zakopana, samo treba da se otkopa, za to, takođe, samo treba snaga.


 
2017-03-16 19:45:27

MAKEDONSKA LEGENDA

docsumann RSS / 16.03.2017. u 20:45

 gost autor: drzurin otac

 AN_ELAK_SLIKA.jpg

 

Neki siromašak danima  sjedio skrštenih ruku  razmišljajući  kako da se ratosilja bijede i siromaštva i prehrani čeljad, ali nikako da  nađe rješenje niti, pak, da ga ko upita: „Aman, bre, čovječe! Što tu danima sjediš – koji ti je đavo?“

 
2017-03-15 18:20:21

Od „Tri ključa“ do „Lepog izgleda“

amika RSS / 15.03.2017. u 19:20

ОД „ТРИ КЉУЧА“ ДО „ЛЕПОГ ИЗГЛЕДА“

Београд, почетком прошлог века

“Лежао сам затворених очију, али видео сам и кроз спуштене капке. Тако сам видео много више него отворених очију и оно што је било далеко од мене, па чак и у неком другом времену. Али све је било помало искривљено, у чудној нестварној светлости,

 
2017-03-15 18:00:02

Duvani -- žuti otrovi!

marco_de.manccini RSS / 15.03.2017. u 19:00

Данас је Дан без пушења у Уједињеном Краљевству. Добро, добро, не жестите се, припалите да се смирите, није данас, био је прошле среде, али сам ја тад био заузет, а после сам заборавио (о заборавности видети ниже под бројем 4).

Заједнички простор за псе и пушаче видео сам пре десетак година на аеродрому у Калгарију -- могуће је да је ова сличица одатле.

 

 

Fridrih je bio uplašen. Nije želeo da se to vidi, pa se pravio smiren. Znao je da to što treba da uradi nikako nije dobro. Znao je da može nastradati. Merio je da su mu šanse da se izvuče minimalne, obavili posao ili ne. Sada nema nazad, moraće da uradi kako su drugi isplanirali. Znojio se. Prste nikako nije mogao da smiri.

 
2017-03-08 02:04:53

ZLATNI LANČIĆ

docsumann RSS / 08.03.2017. u 03:04

gost autor: dr zurin otac

 camac.png

 

            “Svim blogericama i blogerima koji su navršili sedamdesetu godinu života – sretan 8. mart! “                                

 

Sve su priče nalik jedna drugoj, ali se samo poneke zauvijek upamte.Bio sam kormilar na topovnjači, ili "peljar" - ma što to značilo! (Onaj koji šarenom mjernom motkom mjeri dubinu rijeke!)  Na moru nije bilo potrebno mjeriti dubinu budući su postojale precizne karte sa prethodno izbaždarenim dubinama morskog dna za svaku od uvala u koju smo pristajali.

 

_MG_2022.19082.jpg

Integralna verzija intervjua objavljenog u poslednjem broju Nedeljnika / dodatak: Nedeljnik Original

Razgovarala: Zorica Marković

Fotografije: Nebojša Babić

Popuštanje pametnijih prvi je preduslov da budale potpuno zavladaju svetom. I plašim se da u takvom svetu upravo živimo. Zato pametniji moraju da progovore te vlastitim primerom na to ohrabre i druge. Poznato je da se strah, baš kao i hrabrost, šire poput virusa. Zato i svi koji danas ćute i “gledaju svoja posla” nisu ništa drugo do licemerni saučesnici u ubistvu vlastitog društva.

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana