Pa, eto, sada sedim ispred televizora, zapanjen, uplašen, a u isto vreme nekako spokojan, sa saznanjem da postojim, jer makar na ekranu, ja vidim sebe.

A sve je počelo tog jutra, kada sam onako raščupan, u fazi bacanja krmelja na sve strane, stao pred ogledalo. Avaj, nema me u ogledalu! Pomislio sam da sanjam, da se još uvek nisam probudio, sklanjao sam se od ogledala i ponovo vraćao ali to nije promenilo, sada već činjenicu, da se ne vidim u ogledalu.

     Vojkan Mladenović je čučao u žbunju. Naišao je Vladica Mladenović. Vojkan je iskočio i udario Vladicu. Iz okolnog žbunja su iskočili penzioneri i uglas uzviknuli: "Sve smo videli!"

     Grupa od trideset penzionera je nadahnuto išla gradom, ka policijskoj stanici. Naišao je gospodin Veroslav Mladenović i upitao ih: " Kud ste pošli dobri ljudi?" Penzioneri su ćutali.

Mama je samo rekla: "Jebali vas i Srbi i Hrvati i naši!" Onda se okrenula prema meni i rekla: "Molim te, nauči samo to da svako svoje sranje nosi sa sobom u glavi!" 

Ne visim na tviteru već poslednjih mesec-dva, nešto pritisao posao, ali sad se uključih i pregledah malo vesti - kad ono krajnje interesantna recenzija knjige Slobodana Reljića "Odumiranje slobodnih medija" na NSPM-u:

 Mladen Đorđević: Vreme dreke i propagande

Da li je neko slučajno već pročitao Reljićevu knjigu? Kako vam izgleda?

Milan Nikolić

(Izbor: Filip David, Ranko Bugarski, Nikita Milivojević, Stevan Bodroža, Tanja Mandić Rigonat)

"Najopasnije je kad reči izgube nevinost" - od trenutka kada je ostvarivanje  ovog Sartrovog upozorenja,  izgovorenog u prvoj polovini XX veka, relativizovalo značenje i težinu reči, a samim tim i dela, u Srbiji, otvorena su vrata legalizaciji zločina, gdegod on bio počinjen - u kulturi, na ulici, tv ekranu, supermarketu, ratištu. I nema razike između Nalogodavaca, Egzekutora, Inspiratora i Publike. Sve dok se oni slažu.

 
Pisati je isto što i živeti. A za mene živeti znači stvarati.

Upoznao sam jednog talentovanog mladog momka, koji je odlučio da sa mnom podeli svoja razmišljanja kroz poeziju. Evo pesme, a autor neka se kroz pesmu Vama predstavi.

Pisati rodoljubivu poeziju je jako teško. To je hod po tankoj žici jer je jako jako uzak manevarski prostor, da bi se izbegla patetika, pretenciozne metafore, suviše jake reči i slike...

********************************************************************************************************************

                                                                                        Never make fun of someone who speaks broken English. It means they know another language

U prethodna dva dela ove serijice o izuzetnosti pisao sam o ličnostima - o Marini Abramović i Alanu Tjuringu. O Marini sam govorio sa istinskim oduševljenjem pravog fana, jer ona je najveća živa umetnica performansa na svetu, a drago mi je i što potiče sa naših prostora. Što se Tjuringa

Kako sam već najavio prije kojih mesec do dva, akcije "Udruženja bivših igrača i prijatelja NK "Dinara" iz Knina" na obeležavanju stogodišnjice njena postojanja, su krenule. Počelo je objavljivanje feljtona u zagrebačkim "Novostima" u susret tom jubileju. Kako smatram, da je u tome feljtonu sadržan značajan deo socijalne istorije kninskoga kraja, koja se ovde u Srbiji baš najbolje ne raspoznaje, iako u savremenom Beogradu živi najmanje sto hiljada Kninjana i njihovih potomaka, u više nastavka ću to plasirati...Naravno, to će uvek biti, nakon što "Novosti" objave nastavak.Monografija

“ jedino svetlo ,kojima ni svemoćni mrak nije mogao ništa ,

 njene oči ,

 u kojima se ogledao ,

mesec ,

do maločas obešen na svodu kao luster

sada ,  raspolućen ,kao ja

u njenim očima umesto zenica  ...