Kada je blagi bog delio toplinu, empatiju i mentalnu živahnost, očigledno je da je jako pazio ko će mu sedeti u prvim redovima. Tako su se Tamo našle i neke, meni veoma drage Face :
Vlasta, Bili Piton, Skyspoter, Jelena Gall, maksa, vishnja, darkonduty, Jack Bauer, Margitina Mama, omega (i, zamalo - Srki Pajić) priznaćete da predstavljaju jako dobro društvo.
 

Ljudi ovako da vam kazhem: vec nekoliko dana se smejem na ovo shto cu sad da postavim pa poshto nisam uspela da skupim snage da trolujem nechije tudje blogove evo ga ovde kod mene. Ovo mi je poslao kolega u e-mail-u i ja sam ga prevela na kakav takav srBski. 

Kako mački dati pilulu:

1. Podigni mačku i drži je u levoj ruci kao shto se beba drži. Sa pokazalcem i palcem leve ruke drži usta mačke otvorene sa obe strane

  - Bulevar srušenih snova ili Belgrade by Night - 

  Kada govorimo o muzičkoj erupciji s kraja sedamdesetih i početkom osamdesetih, postoje neka mesta i neka imena koja nikako ne smemo zaobići. 
Podsetimo se, tih godina... lagodno i udobno je bilo okupiti ekipu od par sličnih, i uz malo sreće i par rifova zajahati novi talas koji je plavio Evropu. 
  Solistima je sve to išlo malo teže, ili – specifičnije bar, naročito ako usled hroničnog nerazumevanja okoline, od ranog detinjstva, uz osvedočeni supertalenat, izbruse manifestno osobenjaštvo kao „odbranu od svih zala“ i praktičnu osobinu da idu glavom kroz zid....pa - negde dobiješ, a negde izgubiš. Upornost izvitoperena do destruktivne tvrdoglavosti, vanserijski dar koji ostaje nedorečen okovan imperativom kvalitativne perfekcije, pogrešni izbori i pravi izbori...
Ovo bi mogla biti priča o tome.

Kažu da ima(m) devet života.

U familiji me zovu Maca... Kad su baš nežni, ili me se užele, obrate mi se sa Mače, a braća od tetaka su me zvali Mačka, kada bi me zadirkivali. A meni je sve to prijalo. Prija mi i danas.

U mom prvom životu, datumi mi nisu značili ništa. Praznici da. Pokloni da. Ali datumi ne. Njih sam počela da pamtim nešto kasnije, u drugom životu.

U tom prvom, čudila bih se kad neko kaže da slavi i drugi rođendan osim pravog, da slavi još nekog sveca osim krsne slave - zato što je tog dana dobio drugu šansu, preživeo nekakvim čudom,

Bilo jednom jedno devojče, malečko i ubavo beše. Zvali su gu Crvenkapa. Imala je neku crvenu kapu kod Kinezi što vu kupili, jer babu mrzelo da vu plete kapu. Malo vu popke plete svaku godinu, još i s' kapu će se s'd zanosi.

A i vunica poskupe mnogo tuj godinu.

Crvenkapa je živela s' majku i s' tatka, u kuću pored golemu šumu. Tačnije u Čukljenik. Na drugi kraj je živela baba njena. U Tulovo. Razdaljina taman tol'ka da ti oteknu dok stigneš. Noge da ti oteknu.

Jednog dana majka je poslala Crvenkapu da odnese podvarak što je skuvala za babu i omesen ‘leb, jer baba ne voli kupovni, mnogo vu žilavi a već pola zubi nema. Sve joj to nabuta u krošnju i preko toj teglu ljutenicu. Crvenkapa popizde. Em će se maje peške, jer je nedelja i kombi nema, em treba nosi 100 kila jedenje. Razmišlja se Crvenkapa: "Kude sad da idem u pi*du materinu?" Nego koe će, baba gladna, a možda vu i da neki dinar za u grad.

Sabra ona džopke i krenu polako.

Dante Inferno Hell test je baziran na Dante-ovu "Divine Comedy" napisanu ranih 1300. Tako da opustite se sve je ovo samo komedija.
Pitanja su odabrana nakon pažljivog studiranja Dante-ovog Infern-a. Najmanje 16 promenljivih koji su prilagodjeni vašim odgovorima se koriste u proračunu vašeg rezultata. Odgovorite najiskrenije što možete. Na osnovu vaših odgovora

ali to ti je kao ono : svet se deli na Škorpione...i ostalO

pa znaš kako - ako uzmemo u obzir prosečnu količinu paranoje koju poseduje samo jedan osrednji scorpio....tu ti je onda odma' u pitanju - grupisanje

Mlađani:

Ubrzo sam otkrio da sam šarmantan i duhovit, da mi moj sako (moj - myass ...) veoma dobro stoji (mošmisti

 Đavoli - Pričaj mi o ljubavi

 Avtomobili - Dugo toplo ljeto

 (update : obavezno posetite. Ovaj momak je, sa ostalim visprenim komentatorima dobrog pamćenja, poprilično doprineo da ovaj blog ispadne baš ovako.)

 Nije nikakva tajna moje prepotentno mišljenje da smo osamdesetih imali jednu od najjačih, ako ne i najjaču pop – rock

   Na ovaj tekst inspirisala me je kratka i lepa razmena sa blogerkom AlexDunja, na blogu kod Naše Nove VIP blogerke, legendarne angie.
Sasvim slučajno, dotakli smo se ....geografije, tačnije : geografije prošlosti - pričajući o Ateljeu 212.
To je Kraj u kom sam odrastao. Moji kvartovi....., i moje ekipe iz detinjstva .
   Kraj je imao jasno određene granice, kako i dolikuje : „gore“ – to je bila Skupština, savezna 4sure (sa sve D.Ćosićem u Palmotićevoj 1 i M.Djilasom u br.8), pa sve do Vlajkovićeve, kad smo malo poodrasli proširili

zagrevanje...