Milan Nikolić

Ivan Ivanović je po prvi put i na radost mnogih nokautiran u sopstvenom šou programu. Možda bi korektnije i saobraznije, njegovom humoru i naravno, metaforički,  bilo reći - razgu*en ili fistovan. Verbalnom, inteligentnom i istinski duhovitom pesnicom Nenada Čanka. Pritom Čanak nije imo ni bubice u ušima ni šaptače ni sastavljače pošalica koje bi naučio napamet ili čitao sa "idiota". Ok, planetrano popularni šou programi to zahtevaju, ali nije problem u formi. Problem jeu  sadržaju, odnosno u tome šta je jednom, povećem delu Srbije smešno.

Vreme je za malu nagradnu igru. Potrebno je da prvi razbijete šifru tj. da otkrijete šta piše u šifrovanom tekstu koji sledi i da dobijete nagradu.

Korišten je jedan od klasičnih algoritama za šifrovanje (kriptografskih algoritama), koji spada u kategoriju simetričnih tj. u kome se isti ključ koristi za šifrovanje i dešifrovanje. Da bih vam olakšao posao ostavio sam razmake između reči i tačke na kraju rečenica.

Kada rešite šifrat tj. probijete šifru, saznaćete i koja nagrada vas čeka, jer se informacija o nagradi nalazi baš u toj šifrovanoj poruci.

Pre neki dan oglasilo se Ministarstvo zdravlja sa saopštenjem u kome tvrdi da homoseksualnost NIJE bolest. Možete misliti. Da situacija bude još gora, to potvrdi i Lekarska komora Srbije. Možda je to za vas dobra vest, ali za mene nije! Da li vi znate koliko je meni život bio lakši dok sam bio bolestan? Da li znate? Ustajali su mi u autobusu, sa sve rečima: „Evo sedite, vi ste bolesni". Čak su mi starije gospođe i trudnice ustajale. Puštali me preko reda, imao sam posebno parking mesto, nisam morao da idem u vojsku i uživao sam u invalidskoj penziji. A sad? Toga više nema. Prošao sam gore nego Eva Ras. Sad ću morati i ja da idem na Farmu ili još gore, da tražim posao. Sve su mi to ovi zločinci iz Ministarstva zdravlja natovarili. Ali nisu samo oni krivi. Ne. Krivi su i ovi fucking aktivisti. Morali su da čačkaju mečku. Neće da budu bolesni. Pa evo vam ga sad!

Sve više ljudi je zabrinuto zbog problema sa privatnošću društvene mreže Facebook. Kad Facebooku ili njegovim aplikacijama jednom date svoje podatke, dali ste ih zauvek - nema nazad. Facebook i aplikacije bazirane na njemu, često uzimaju vaše podatke i podatke vaših kontakata i prijatelja bez mnogo obzira. Doduše, većina njih lepo pita, a većina korisnika podatke olako i bez razmišljanja daje, složivši se sa uslovima korištenja, a da prethodno ne proveri zašto toj aplikaciji podaci trebaju, niti šta sa njima kasnije rade. Facebook je od starta kaskao za potrebnim nivoom sigurnosti i privatnosti korisnika. Aplikacije koje rade na ovoj drušvenoj mreži takođe. Pluginovi za druge veb sajtove i veb servise takođe.

Izgleda da se pojavila alternativa u vidu sajta, ili preciznije mreže Diaspora, koja je upravo juče počela Alpha fazu rada. Varijanta je bazirana na otvorenom kodu (engl. open source) i trenutno se možete prijaviti i dobiti pristup samo po pozivu. Tvorci Diaspore tvrde da je privatnost od početka bila jedna od njihovih glavnih briga.

 

 

 

 

Radovi u toku,

 tokovi u radu,

 hakovanje - ludom blogovanje 

 ili, samo finale operacije "Svećevibanujem!" ?

 

:... trolovi poželjni....sa mreže...

 

Evolucija

 

Muškarac otkrije reči i izmisli razgovor;

*Žena otkrije razgovor i izmisli brbljanje.

Muškarac otkrije zemljoradnju i izmisli hranu;

*Žena otkrije hranu i izmisli dijetu.

Muškarac otkrije prijateljstvo i izmisli ljubav;

*Žena otkrije ljubav i izmisli brak.

Muškarac otkrije ženu

ili jedan dosta konfuzan post o nečemu što me izrazito nervira celog života.

Bila jednom jedna mala slatka bucmasta devojčica. Svi koji bi je upoznali odmah bi je zavoleli. Dobro, ne baš svi, to se samo tako kaže. Nije se znalo ko je devojčicu više voleo, njen prvi komšija i brat od tetke Boki ili njena baka Plavka. Njen brat od tetke Boki voleo je da odvaja od usta svojih bližnjih i da joj daje razne poklone. Isto tako joj je i baka Plavka, dok je još bila na privremenom radu u Švedskoj, često slala poklone. Jednom joj je poslala divnu malu ručno štrikanu plavu kapicu, kako je ne bi zaboravila. Pošto joj je ta kapica tako lepo stojala i po ceo dan je nosila, postala je poznata kao mala Plavenkapa.

Mala Plavenkapa i njena majka živele su u jednom nestabilnoj i oronuloj kući koju su delile s još nekim ljudima, s kojima nisu bile u dobrim odnosima. Jednog dana reče joj majka, „Dođi mala Plavenkapo. Tvoja baka Plavka je najzad uspela da izradi sebi invalidsku deviznu penziju i da se vrati svojoj kući. Evo ti ovaj kolač i flaša vina. Odnesi to baki. Ona je dugo i naporno radila u tuđini i tamo se razbolela i veoma je slaba, tako da će joj prijati da te vidi i da pojede parče kolača i popije čašu vina. Budi fina i kulturna i nemoj da skrećeš s puta jer bi mogla da padneš i razbiješ flašu, pa će baka, kao i svaki alkos, biti tužna". Mala Plavenkapa obeća majci da će biti dobra.

Baka Plavka je živela u šumi, pola sata hodanja od njihove kuće. Mala Plavenkapa je hodala stazom i pevušila:

Dobro veče, bakice, poslala me mama,
Da te pitam kako si, da ne budeš sama.
Da te pitam kako si, šta ti srce dira,
Došla sam ti sada ja s muzikom što svira.
Kako ti je reuma, boli li te sada?
Ja ću da je oteram da mi budeš mlada.

U jednom trenutku iz žbunja iskoči neka žena u crnom. Mala i naivna Plavenkapa nije znala kakvo je zlo ta žena u crnom i nije bila uplašena od nje.

Pišući tekstove na blogu, nekoliko puta sam se sreo sa problemom kako što jednostavnijim rečnikom i na što jednostavniji način objasniti stvari o kojoj pišem. Naime, tematika o kojoj obično ovde pišem, nije baš jednostavna. Često koristi složenu terminologiju, zahteva znanje matematike, tehnologije i drugih "zamrdnih" i komplikovanih stvari.

Ovaj put, pokušavam da neke komplikovane stvari prikažem na vrlo jednostavan i prihvaljiv način. Moglo bi se reći: učenje kroz zabavu. Pa izvolite...

     Veliko mi je zadovoljstvo što ovaj prostor mogu da ustupim jednoj maštovitoj i talentovanoj gošći, koja je za sve čitaoce i komentatore osmislila literarnu igru, kakve se ne bi postideli ni Kalvino, Adams, ili Tolkin.
     Gost autor na ovom blogu je Gospodja Klara, čiji vispreni i duhoviti komentari, poput ovoga, sigurno nisu promakli budnom čitaočevom oku. Učestvujte u igri i poštujte malobrojna pravila. ;-)

 

Galimatijas
(društvena igra)

"The message was: Be cool. Don't panic. Chaos is good. Chaos creates infinite possibilities."