Priča za decu

Niko ne zna kako je seme, iz koga je niklo Najlepše Drvo Na Svetu, dospelo na Sunčani Proplanak. Da li ga je doneo vetar ili ispustila neka ptica u letu? Svi pamte  da je padalo sa velike visine i iz sveg glasa zapomagalo "RAZBIĆU SEEE..."

 Čula ga je cela Šuma koja je rasla oko Proplanka  i svako drvo  u Šumi se naježilo od užasa.

Čule su ga i ptice, veverice i zečevi, i požurile na Propalnak da ga pronađu i pojedu. 

Čule su ga i Trave na Proplanku  pa su  hitro isplele svoje vlati da ga prihvate u naručje i brzo

Vidim da se kod Filipa zakuvalo, pa ako hoćete, da ne mešamo raspravu o kučićima sa problemom stradanja pešaka, evo ovde komotan prostor.

Ja bih samo dodala da na osnovu iskustva dve čiste rase mislim da genetika čini svoje.

Nebrojeno puta sam pominjala dragu terijerku koja je bila baš to ' pravi NLT.

Istina, kažu da i oni umeju da se prožgade i krenu na ljude, no u tom smislu ona nije imala zrnce agresivnosti. Sve drugo, od lovačkog poriva na sve što mrda i po svaku cenu, do iste takve netrpeljivost  prema svakoj mogućoj živuljki, makar to bio i pas iz

zagrijavanje za  Super Bowl... 

Lejn Džonson, Isak Seumalo, Džejson Kelsi, London Dikerson, Džordan Mailata 

Naša nova stara i umorna kuća - na lokaciji - osim brdovitog i šumovitog placa u koji je usečena ima i nekoliko prostorija sa velikim prozorima koji se ne otvaraju pa su napravljeni iz jednog komada stakla.
To zbunjuje manje ptice, pogotovo u prostorijama gde su takvi prozori na dva suprotna zida, pa nekad pomisle da mogu tuda da prolete.

„I was the shadow of the waxwing slain By the false azure in the windowpane; I was the smudge of ashen fluff - and I Lived on, flew on, in the reflected sky."

Mnogi što su odrasli ili proveli više vremena na selu su imali prilike da u ruci drže pticu koja je upravo uginula. Tužno iskustvo posebno naglašava njihov neukočeni vrat koji je „mekan" kao vrat onih veštačkih kučića kojima se klati glava u nekim kolima dok se kreću.

Mi ćemo novim mladim drvećem i žbunjem pokušati da ptičicama ubijemo iluziju da se kroz providno staklo može proleteti.

Dosadne li godine, AD2023, kiša pada skoro svaki dan. Ali izgleda da će polako prestati. Dani su značajno topliji. Miris proleća u vazduhu je jak, prejak, pa je čak i stari hrast digao ruke i počeo polako da lista.

Evo ga blog-terenče koje nije zaključano, da kolege mogu da pišu o čemu god hoće, svi su dobrodošli, to se podrazumeva, sem Bobića. Dobro, zezam se, i on je dobrodošao.

odbrojavanje do Super Bowla...

 Raning bekovi su srce i duša američkog fudbala – bloger Džedaj