Eto juče.. pune tri godine. Pa reko' da vidimo ko je šta imao... :)

Sedim ja tako sinoć sa nekim ljudima kad se zapodene krajnje interesantan razgovor o erotici i pornografiji. Tačnije, sam razgovor i nije bio nešto posebno i uopšte nisam zapamtio šta je ko rekao. Ali to nije ni bitno za ovaj blog. Bitno je da je razgovor bio između muškarca i žene, te su se mogle čuti razlike između shvatanja ove dve stvari između ženskinja i muškinja. To me je (a i višak slodobnog vremena, too) povuklo da pitam blogere šta je za njih erotika a šta pornografija.

Ja neću da detaljno obrazlažem svoje shvatanje već ću da okačim dve slike, a znamo da kažu da slika govori ‘iljadu reči…

...slavili smo rođendane subotom - jer su tad tata i mama mogli da se nose sa decom - svojom i tuđom... Mame su mogle natenane da odu do prodavnica u kojima je bilo bageta za sendviče i da se dave sa tonama maslaca, tanko sečene praške šunke i kačkavalja. Kad se pojavio tommy majonez u tubi sa onim reckavim vrhom koji ostavlja dekorativnu šaru - dodat je uz komadić kornišona. Mama koja se setila prva da narenda kačkavalj - bila je obožavana od sve dece - a psovana od drugih majki koje su posle rođendana pronalazile sir gde god mu mesto nije bilo.

Kada bi

I još po nešto...

   E,  htedoh prvo da vam pošaljem razglednicu iz realnosti ( za one koje se ne sećaju to je ono malo prostora oko monitora ) , pa sam se setio da nema svrhe da vam razglednicu iz realnosti šaljem na monitor jer onda nećete gledati realnost...hmmm...ali svakako buljite u monitor - a to nije zdravo. ...hmmm...ukapirO sAM

od Čukaričke padine do centra...

Gilles je na fudbal uvek dolazio poslednji. S njim dolazila i Sabrina, stajala bi pored ograde i stajala tako i gledala kako igramo fudbal. I po kisi, i po vetru, Sabrini nije smetalo da stoji i da gleda, mislili smo zbog Gillesa. Marko je uvek nosio Barcelonin dres, visok je i tih, ima strasan sut i skroman dribling. Ali trci ko konj i meni odgovara da je tu, jer ja ne mogu puno fizicki da izdrzim. Sergio je njegov zemljak iz Torina. Dok Marko navija za Milan Sergio je Juventusovac. On stalno nosi dresove irske reprezentacije i pojma nema s fudbalom. Dobar je za popunu tima  i kada neko od

Ovaj tekst je inspirisan mojim interesom za operu, mojoj uspomeni na babu, sećanjem na jedan vic, i skorašnjim diskusijama na blogu o tome kada i zašto neki dijalekt postaje jezik. Za lingvistiku i srodne nauke ja sam potpuna neznalica. Meni je samo sve ovo veoma zabavno. Poznavaoci opere, molim vas ne popravljajte mi greške u libretu, ovo je samo moguće vidjenje istog. Poznavaoci torlačkih dijalekata, takodje vas molim da mi ne popravljate greške, ovo je dijalekt moje babe, onako (nesavršeno) kako ga pamtim. Ona je, slično kao Kronkajt ali mnogo pre njega, volela da završi svaku priču sa “i takoj i toj bidna”. 

* * *  

Probao sam da dodam akcente gde mislim da je trebalo (ponekad su verovatno završili i na pogrešnom mestu). Rečnik manje poznatih reči i izraza je na kraju. Nisam insistirao na kompletnosti. Uostalom, tekst je na srpskom, zar ne?