Ovaj tekst je inspirisan mojim interesom za operu, mojoj uspomeni na babu, sećanjem na jedan vic, i skorašnjim diskusijama na blogu o tome kada i zašto neki dijalekt postaje jezik. Za lingvistiku i srodne nauke ja sam potpuna neznalica. Meni je samo sve ovo veoma zabavno. Poznavaoci opere, molim vas ne popravljajte mi greške u libretu, ovo je samo moguće vidjenje istog. Poznavaoci torlačkih dijalekata, takodje vas molim da mi ne popravljate greške, ovo je dijalekt moje babe, onako (nesavršeno) kako ga pamtim. Ona je, slično kao Kronkajt ali mnogo pre njega, volela da završi svaku priču sa “i takoj i toj bidna”. 

* * *  

Probao sam da dodam akcente gde mislim da je trebalo (ponekad su verovatno završili i na pogrešnom mestu). Rečnik manje poznatih reči i izraza je na kraju. Nisam insistirao na kompletnosti. Uostalom, tekst je na srpskom, zar ne? 

 

Ovaj post je samo za fanove...

A gde je ovde "True blood"? Tri bedne nominacije!

Da, priznajem:

- lenja sam

- sve radim u pet do dvanaest

- subjektivna sam

- gledala sam 'PINK' opet.

Ovim moja lista nije iscrpljena, ali dovoljno za večeras!

 

Kao i svaka lenja osoba, ostavim obaveze za kraj, za poslednji trenutak. Naučila sam da torte jedem drugačije - i da

U dvorištu moje osnovne školi stoji nas gomila. Baš kod onog natkrivenog dela ispred ulaza gde smo igrali "između dve vatre".  Pada mrak. Uglavnom su to  ljudi sa kojima sam išla u gimanziju, sa kojima sam se družila tada i tokom studija... i poneko iz osnovne. Čekamo. Razmišljam kako je lepo što su tu oni ljudi koje smatram inteligentnim osobama. Drugi ne bi ni čekali naravno. U jednom trenutku neko nas je pozvao. Ulazimo. Iznutra to više nije hol moje škole već neka svečana sala, slična onoj u Skupštini grada (Beograda). Puno je ljudi u odelima. Pokazuju nam vrata. -Tamo je ulaz ..u Evropu! Jer to je ono što smo čekali. Idemo kroz hodnike, dole, pa gore, stepeništa puno, nema prozora, veštačko osvetljenje, puno podseća na hodnike u Studenjaku .. Pokazuju nam naše sobe. Kažu nam da je sada žurka, proslava i da možemo da se pridružimo. Krećemo kroz hodnik negde stepeništem nadole, u neku diskoteku. Žurka je negde tamo odakle dopiru grozomorni zvuci nekih narodnjaka. -Ne, hvala! Ostaćemo u sobi! Pravićemo mi sami svoju žurku. OK! Ispalo je više kao sedeljka. Bio je i jedan bloger oko čijeg godišta smo se Žmu i ja natezali to popodne.

 I onda sam se probudila!

AleXandar Lambros

Da li ste nekad ispraćali nekog ko se autobusom uputio na dalek put u neku od zemalja zapadne Evrope s brojnom srpskom dijasporom? Onda ste bez sumnje prisustvovali bizarnim scenama. Neupućeni posmatrači pomislili bi da autobus, natovaren humanitarnom pomoći, upravo kreće u ratom zahvaćena područja Srednjeg istoka

 

Iliti prosidba

Bilja: Čini mi se da  smo samo  zbog njega  manje-više i otišli na taj Exit pre 5 godina.  Ili se ja ne sećam više ničega značajnog osim Iggy Pop-a. Matori, mršavi, kosati, go do pojasa i filmski ružan.. Majstor.. Posle potpunog ludila u kojem mu se (na sigurno veliku radost obezbeđenja) nekoliko desetina ljudi popelo na binu, majstor je kolabirao i odneli su ga. Procedura je verovatno standardna; krv mu zamene novom (od mlade device uzetom off course) i eto njega sutra.. veselo skakuće po bini, u recimo Roterdamu..Nego, šta sam ono htela.. Mačku je ubila radoznalost, a mene će digresije..

Elem... Ključni trenutak.. Now I wanna be your dog. Gomila ekstatično skače, oblaci prašine u vazduhu, neizostavna cigareta u ruci... U trenutku osećam da mi neko izvlači cigaretu iz ruke. Okrećem se, znam da je ON. OK! Znam da mrzi što pušim, ali stvarno... Dosad mi nije otimao cigarete i bacao ih. Koj’ ti je q..? Pomislila sam. Hvala bogu nisam rekla. Jer bi to verovatno ušlo u anale kao najgluplji odgovor na pitanje koje je se nije čulo od buke i stajalo negde između mene i njega koji je klečao na prašnjavom kamenju, držao me za ruku, među gomilom sveta koji besomučno skače i držao u drugoj  ruci PRSTEN. Mali, savršeni prsten od platine sa tri kamenčića!  Sve je bilo savršeno, kliznuo je na prst kao da je pravljen za mene i tu se ugnezdio...Svetlucao je na srebrnasto (grozim se zlata)... Prava pesma, pravo mesto, pravi čovek. Ne sećam se više ničega. Verovatno smo se ljubili.. Dugo! Ljudi su nas gledali. Neki aplaudirali. I čestitali nam.. poznati i nepoznati. I više se stvarno ničega ne sećam.

 

A kako je to stvarno izgledalo?

 

K R I V   J E

Što duže vremena nigde ne radi, a neće ni da se zaposli, već život provodi u besposličenju i skitnji, viđa se u razna nepoželjna društva, pored toga ima motor koji nemilosrdno upotrebljava i troši benzin pa se zbog toga

K A Ž NJ A V A

Kaznom lišenja slobode 90 (devedeset) dana.

Barney Sheean: I make movies, not films!

Šta reći o filmu "Legenda o Lajli Kler" (1968) a ne biti suviše surov? Ovo je film koji je definitivno uništio karijeru Kim Novak. Posle ovog filma nikad se nije oporavila da je morala da pobegne u Evropu. Ovo je jedan od onih filmova koje volite da mrzite. Toliko je loš da prosto morate uživati u njemu. A kako ne uživati u filmu koji je kombinacija Vertiga, Bulevara sumraka, Rebeke i Isterivača đavola.

Ovaj film je imao sve preduslove da bude remek delo. Imao je reditelja Roberta Oldriča, glumce Kim Novak i Pitera Finča i priču o snimanju filma!

"Legenda o Lajli Kler" je moj omiljeni loš film. Pruža vam se jedinstvena prilika da pogledate jedan od kemp klasika jer ovaj film nikad nije objavljen na VHS ili DVD.