Dobar dan, ja sam Čeda i imam dva meseca.

Sa takvim jednim

Da mu se nije štogod desilo?

Спорт није лоша ствар.

Terasa stana okrenuta je ka parku. Park kao i svaki park: Drvored… travnjak… staze… ukrasno žbunje… drvene klupe ofarbane u zeleno... Sunčano je popodne prve sedmice prinudne samoizolacije… Sedim na terasi i pijem kafu. Na obližnjoj klupi i oko nje je grupa mlađih tinejdžerki. Nisam ih brojao, ali čini se da ih ima više od 5 (pet). Škole im ne rade, pa su valjda zbog toga tako lepo raspoložene i vesele. Ili možda samo zato što su mlade. Stazom pored njih sporim i teškim korakom, oslanjajući se na drvenu štaku, prolazi stariji čovek. Očigledno - znatno iznad  65 godina.

               Noć se spustila naglo. Samo je nahrupila u sobu kroz širom raskriljen prozor koji se u tom trenutku sa treskom zalupio. Po svim pravilima tog letnjeg dana još uvek je trebalo da bude sunčeve svetlosti ali su je zakrilili gusti tmasti oblaci koji su se iznenada okupili nad varošicom kao po nekom nemuštom pozivu. Vetar se pojavio niotkuda, širok, drčan, sklon neprimerenom ponašanju, razuzdano razbacujući svojom sirkovom metlom sve što mu se našlo na putu.