part I...

Friends of the Earth International je organizacija o kojoj sigurno znate bar po nešto. Neću da vas davim istorijom. Samo bi htela da vam kažem da dok sam ja letos šetala Evropom desilo se nešto bitno. O tome ću sad...

Ljudi iz Nigerije i Shell kompanija.

Juna meseca nakon 14 godina naftni gigant Royal Dutch Shell je bio primoran da plati 15.5 miliona dolara.

Posle nekog vremena ponovo sam pocela da citam vesti iz Srbijice. Inspirisalo me letovanje u susednoj Kroaciji. Konkretno - Jutarnji list i Slobodna Dalmacija. Bilo je vrlo zabavno citati kako to komsije rade: red politike, red borbe za sekularizaciju, red jutranje propovjedi, pa slag od Dolores Lambase (anagram:"losa drama, bleso") ... Posebno su me zabavljale ceste, neocekivano eksplicitne izjave u ozbiljnim clancima... Ali avaj! Domace vesti se dugacije dozivljavaju.

Cini mi se da bi sve politicke aktivnosti u Majcici mogle da se opisu jednom recju - DEFANZIVNOST. Glavni

Jedan beogradski dnevni tabloid danas je uz najavu ekskluzivne vesti napisao da je jedan kriminalni klan, uhapsen prosle nedelje planirao seriju ubistava u Srbiji i BiH. U "ekskluzivnom" tekstu saznajemo tako da je vodja grupe hteo da prvo ubije svog kuma, pa njegovog brata, pa onda jednog visoko rangiranog BiH policajca, a onda dolazi do kulminacije novinskog ekskluzivnog izvestaja koji prenosim u celosti, s akcentom na boldovane delove:

"On dodaje da se na listi za likvidaciju ove grupe našao i Dragan V. iz Srbije, koji je policijama u regionu poznat

Da li zakon važi samo za registrovane medijske kuće? Šta ako neka NVO na svom sajtu donese saznanje do koga je došla? A da li i blogeri mogu da se nadju na udaru? Ako npr. navedem ime lica ili naziv organizacije koja na neki način oštećuje sve nas ili krši zakon (drugo nije manje rastegljiv pojam od prvog), šta mi sleduje? Ah, lepote blogovanja (ili blogiranja, kako to moja draga radije zove) u zemlji Srbiji...

Otvaram sanduče da proverim da li država potražuje još nešto od nas i da li me banka obaveštava na 15 strana šta sam sve potrošila i na koliko još načina mogu da se zadužim dok nas sve zajedno ne pokupe i ne odvedu u vavilonsko ropstvo. Nisam  očekivala napad s leđa u vidu postarije, doterane, nepoznate gospođe.

- Jeste  li vi iz ove zgrade? (Takvim tonom mi se poslednji put obratili verovatno još razredna u srednjoj.)

-  Jesam, zašto pitate?

Ne čudi što je domaća javnost bila razočarana time što je Madonna odmah nakon nastupa odletela nazad za Budimpeštu. Njeni snimci s ulica (poput onih iz Sankt Peterburga, Atine i Jerusalima) gradova u kojima gostuje, s pravom se računaju u dodatni PR po istoj ceni.
A šlag na tortu je susret s nekim iz redova domaće političke elite. I dok mi je zaista krivo što sajber univerzumom ne možemo da mašemo ni jednim snimkom Madonne koja s kalemegdanskog platoa, ispod Pobednika, posmatra Ušće, stvarno ne mogu, kao ni koncert u Islamabadu, da zamislim s kim bi se od domaćih političara to mogla da odluči da sastane. Ako već činjenica da Robert de Niro sedi u loži Đokovićevih na US Openu ima neku težinu, kako li bi tek odjeknuo njen susret s nekim od srpskih političara? Slutim da bi imao težinu argumenta u prilog protiv nezavisnosti Kosova.

Što da ne !? Evo nam sjajne prilike kakva se retko pruža.

Država je kako i treba, po njezi dobro poznatim kriterijumima, jednom broju  policajaca dodijelila stanove, tj. „rešila“ njihovo stambeno pitanje i svoje probleme (brige )  smanjila za jedan.

Ali, ne lezi vraže, kada je trebalo dobitnici da se usele u te „svoje“ stanove, isti su već bili popunjeni, tj. useljeni, naravno bespravno.

Čovek bi pomislio ništa lakše - to će policija sama iseliti odmah. Kako da ne !

Bespravno useljeni „stanari“ su takodje policajci nezadovoljni konkretnom raspodelom pa su pravdu uzeli u svoje ruke.

Pokrenut je i sudski postupak ali opet ništa.

Skoro dve decenije nakon početka ratnih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, podaci Komisije za nestala lica Vlade Srbije pokazuju da se oko 16.000 osoba vode kao nestale.

Predsednik Vladine komisije za nestala lica Veljko Odalović ukazuje na to da se na Kosovu i Metohiji 1.886 osoba vodi kao nestalo, od kojih je 537 Srba i ostalih nealbanaca.

Povodom Međunarodnog dana nestalih, Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je popis ubijenih, stradalih i nestalih Srba, Roma, Bošnjaka, Crnogoraca i drugih nealbanaca na Kosovu u periodu od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. Tom prilikom prisutnima je prikazan i TV spot "Da ljudi pamte ljude", koji će biti emitovan u medijima u Srbiji i na Kosovu kao poziv porodicama ubijenih, stradalih i nestalih da se jave FHP-u i provere podatke o njihovim najbližim i o drugim žrtvama o kojima imaju saznanja.

U saopštenju FHP se navodi :

“Tokom oružanog sukoba na Kosovu u periodu od 1. januara 1998. do 14. juna 1999. godine i nakon dolaska međunarodnih snaga na Kosovo do decembra 2000. godine, na Kosovu je ubijeno, stradalo i nestalo 13.421 osoba. O sudbini 1.886 osobe se ni danas ne zna ništa a njihove porodice još uvek tragaju za njihovim telima. Među njima je preko 500 Srba, Roma, Bošnjaka i drugih nealbanaca.
Od ukupnog broja žrtava (13.421), 10.533 su Albanci, 2.238 su Srbi,

Živimo u svetu u kome se kreacija i pristup informacijama drastično menja zbog raznovrsnog tehnološkog napretka čiji smo savremenici. Generacija koja je porasla uz internet ceni konsumaciju informacija, distribuciju i kreaciju istih na način koji je u direktnoj suprotnosti sa tradicionalnim visoko obrazovnim gledanjem na proces učenja. Po velikim univerzitetskim bibliotekama se sve više ide prema tome da se štampana izdanja