Zamislite ovakvu situaciju: godina je 2050. Neki astronom, na primer u Americi, iznenada objavi otkriće da ka zemlji leti ogroman asteroid koji će, prema njegovim proračunima, kroz 10 godina tresnuti na našu planetu i izazvati pomor većeg dela živih bića, uključujući nas.

U prvom trenutku, niko mu ne veruje, ali postepeno, njegove kolege širom sveta počnu i sami da posmatraju i izračunavaju putanju asteroida i dolaze do istog zaključka. Ali ubrzo se javljaju drugi, koji objavljuju proračune prema kojima će

astavljam moj "thread" na slovo...Do sada smo razgovarali na slovo č, na p, sećate li se kad sam odabrala "ponistru" na zajedničko zadovoljstvo, a danas sam odabrala slovo h.

Odmah mi se nametnulo razmišljanje o lepim, pomalo zaboravljenim rečima - heroj, heroizam, heroina...

Kao mali svi smo imali heroje. Bili su to poznati sportisti, filmske glumice i glumci, naučnici, pali junaci, bilo kakvi "junaci našeg doba", pa i naši roditelji. Fiktivni heroji i heroine bili

 

Kako su jedan po jedan balkanski političar i oficir, milom ili silom, odlazili u haški Tribunal, zaoštravalo se pitanje odgovornosti onih koji su im govorom mržnje pripremili teren krajem osamdesetih, dakle intelektualaca i novinara. Javnost u Srbiji je podeljena: jedni misle da im je mesto na optuženičkoj klupi, drugi

Godinu dana, a možda i više, nisam pisala na ovom blogu. Razlozi su meni bitni ali verovatno ne i Vama koji ćete možda ovo pročitati. A razlog zašto sada, posle toliko vremena, pišem na ovom mestu - nalazi se u sasvim malom i sasvim ličnom događaju. Danas sam se, kao i svakog dana, parkirala u ulici u kojoj živim. Na Vračaru.

U Belorusiji gde se sada nalazim, uglavnom nema jakih organizovanih neformalnih grupa koje sebi daju za pravo da tuku one koje im se ne sviđaju. Prema rečima mojih sagovornika, grupe koje postoje su suviše male i (za sada) ne baš preterano organizovane. Kažu da su delovi policijskih jedinica i KGB (i dalje postoji) veoma dobro obučeni da brzo i

 

  " odlučite se već jednom šta hoćete u životu"

Đenka

 

 

 

ili blog otvoren za trolove!

"Bog je hteo da  napravi svet za 10 dana, Chuck Norris mu je dao 7"

Verovali ili ne, umem da cutim kad zatreba. I u privatnom i u javnom zivotu. Medjutim, cutnja ne znaci nepristrasnost. Ne mislim da je u redu svoj autoritet i kredibilitet stedeti za posebne situacije. To bi bila pristrasnost.

Cesto sam u situaciji da pomazem ljudima koji su mi na licnom planu odbojni zbog svog ponasanja, navika, mirisa... Onda se trudim da se koncentrisem na nesto lepo u njima, npr oci, decu, zanimljivo medicinsko ili eticko pitanje koji namecu... Do skoro sam radila u bolnici u kojoj su vecina pacijenata bili iz neprivilegovanih drustvenih slojeva, svaki drugi sa

Драги читатељи блога Б92. Преносим вам краћи текст мог сарадника и једног од уредника портала www.hriscanskedemokrate.org Гост: Владимир Марјановић, социолог

Напомињем да појединости из текста представљају лично мишљење аутора чланка,

 

Slava, Aranđelovdan je pala ove godine u subotu. Ja sam pet dana pre toga umesila kolače, mnoogo kolača.... A sve po starim receptima... Kad mi je Evdokija za jedan recept rekla da je to još recept njene babe, dakle negde iz 1880tih, pomislila sam da nazovem Etnografski muzej, što da ne, možda imaju neku devojku koja sprema doktorat na temu etno kuhinja Balkana u 19. veku, imala bi materijala i-haj.....

Elem, spremili kolače, nabavili pečenje (ne smem da reklamiram al što ima pečenje na Autokomandi, joooj, najbolje!) dovukli pića

ja nisam pametna.. šta da (ti) radim...

Rekoh prošli put  pisaću o Tempu. Nije baš mnogo zanimljivo. Ali je poučno. Prošle nedelje rešim ja da odem u veliku nabavku. Ne idem u Tempo što volim Miška nego što daju na odloženo. Blagodeti finansijske politike&života sa jednom platom... I tako zaputim se ja .. Da vas sad ne zamaram detaljima vijuganja kroz prolaze među gigantskim rafovima i savdavanje kolica u krvinima, posebno pred sam kraj nabavke kada su već uveliko teža od mene. Prelazimo odmah na kasu.