Povremeno kad nemam vremena ili ideja za pisanje ja se šunjam po tuđim blogovima. Na jednom od njih našao sam interesantnu temu. Kako Google dovršava (auto complete) zpočeta pitanja na srpskom jeziku. Hvala Istoku Pavloviću što je izvršio istraživanje za nas i došao do zaključka da "u ovoj zemlji živi jako puno interesantnih i zanimljivih ljudi. Neke od tih ljudi bi baš voleo da upoznam i popričam sa njima, a neke bih rado izbegavao."

 

Ukucajte u Google "da li je" i google će da vam pomogne ovako

 

 

Jednom, davno, nedeljnik Vreme je bila upaljena šibica u mrklom mraku, podsetnik da si normalan, da saveznici u opštem besmislu ipak postoje, da nisi otišao dođavola sa ostatkom sveta.

Nedeljnik Vreme, jun 2013.:

Pravda za Acu Lukasa

jovana gligorijević

ACA LUKAS JE JEDNA OD RETKIH PREOSTALIH JAVNIH LIČNOSTI KOJE NE POKUŠAVAJU DA BUDU NEŠTO ŠTO NISU. I NE SAMO TO. KOLIKO GOD SE "URBANI" ZGRAŽAVALI NAD NJIM I NJEGOVOM PUBLIKOM, KOJA JE PROŠLOG VIKENDA ISPUNILA MARAKANU, ACA LUKAS JE GRADSKIJI, BEOGRADSKIJI I URBANIJI OD SVEGA ŠTO SE OVDE KAO TAKVO PREDSTAVLJA.

Dok sam sedeo u jednom lokalnom pabu pre neko vece, jedan irski prijatelj mi je rekao da je citao jedan clanak o Beogradu. Nisam bio posebno zainteresovan da o tome pricam, posebno jer vec u nekoliko navrata nailazim na clanke tipa "Beograd- najludji grad za nocni zivot", a i iskreno gusi me polako ta tema; a jel hladno kod vas, da li ti nedostaje sneg, da li ti nedostaje leto, kako zive Srbi i slicno. 

Kurtoazno upitah prijatelja, ubedjen da je neka laka tema, da li je pozitivan ili negativan tekst. 

- Oh, very negative!, rekao mi je. Zaista, iznenadih se ja a ni sam ne znam

U Belorusiji gde se sada nalazim, uglavnom nema jakih organizovanih neformalnih grupa koje sebi daju za pravo da tuku one koje im se ne sviđaju. Prema rečima mojih sagovornika, grupe koje postoje su suviše male i (za sada) ne baš preterano organizovane. Kažu da su delovi policijskih jedinica i KGB (i dalje postoji) veoma dobro obučeni da brzo i

 

Ne, to nije izjavio ni praktičar kao Hitler, Musolini, Staljin, Mao, ili Pinoče, niti teoretičar kao Makijaveli. Nije ni urednica bloga, ni moj šef, ni Njanja. Radi se o Nobelovcu. I ne, nije ni Kisindžer, ni Arafat.

Наслов текста као мој одговор на питање које се од 6. јануара најчешће чује: да ли је у реду ограничавати слободу говора?

Овим одговором сам изненадио и самог себе, јер ми је први инстинк говорио - не, никако, пупупу! Ту је позната максима Волтера, о брањењу права саговорника на мишљење и поред неслагања, као нека врста светионика

Neverovatna je otpornost predstavnika vlasti na veoma jasne i dokumentima potkrepljene nalaze Fonda za humanitarno pravo, a koji se tiču novog načelnika Generalštaba Ljubiše Dikovića. Zapanjujuće je da mediji i građani neće da pogledaju javno dostupne dokumente u sudskoj bazi Tribunala (icr.icty.org) i da odbijaju da 13 godina kasnije shvate da se "odbrana Srbije na Kosovu" krajem prošlog veka sastojala od veoma teških zločina za koje je neko odgovoran. Taj "neko" nikako ne može biti neko N.N. lice, budući da je Srbija itekako imala efektivnu kontrolu na Kosovu. Pored "običnih" vojnika i policajaca, tu su bili i oni koji su sprovodili naređenja i politiku vrha države oličenog u Miloševiću. Neki od njih su stigli do Haga, a neki su među nama. Treba samo pročitati...

 

 

Na današnji dan pre 18 godina jedinice bivše Jugoslovenske narodne armije ušle su u Vukovar, čime su okončane tromesečne borbe.

 

Borbe za Vukovar trajale su 86 dana, a u njima je, kako se procenjuje, poginulo između 3.000 i 5.000 ljudi, uglavnom civila. Tokom 87 dana opsade na grad je padalo