ВИРУС ЖЕЛИ ДА СЕ ШИРИ, ЏОГИРА, ВОДИ ЉУБАВ И ДОПРИНЕСЕ ЕВОЛУЦИЈИ

 Микроби су највећи убица људског рода у историји. Као такви, они су и пресудно обликовали људску историју. Нису то били некакви Кир, Константин, Карло, Фридрих, Петар, Милош, Александар и други организми које називамо „Великим“.

Били су то – микроорганизми.

U Houstonu,na radost malisana,te zalost  vozaca, je 4 decembra pao snjeg.  Leprsave Pahulje su  prava rijetkost u gradu cija se klima naziva sutropskom. U zadnjih pet godina snjeg je posjetio ovaj grad tri puta. Prije toga nije ga bilo   decenijama . Protivnici  teorije  globalnog zagrijivanja bi  ovu  neobicno  cestu pojavu snjeznih pahulja nad palmama meksickog zaliva sveli pod  efekat globalnog zahladjivanja.

Pahulje I palme nisu najveci contrast najveceg grada najvece savezne americke drzave Texas (ako ne racunamo Aljasku). 

Ako je New York prva asocijacija

Kada su došli po banane

Ove nedelje imamo tri nove priče na našem konkursu.

1. Između očekivanja i realnosti
2. Ko još voli da spava
3. Srećna u svetu majki

Glasanje se obavlja davanjem preporuke (klikom na oznaku "PREPORUČI" u dnu komentara).

Za priče mogu glasati svi registrovani korisnici Bloga B92.
Svakoj priči moguće je dati glas u naredna 72 sata od trenutka objavljivanja.

Do kraja meseca ostalo je još tri dana, vaše priče šaljite na mejl: maminaprica@bitkazabebe.rs

  Гост аутор : razmisljam

  Бакица, типична комшиница из краја заглављена у неким прошлим временима, забрађена, у дебелој ручно плетеној прусли, како би рекли моји на салашу, истрчала је из своје авлије у хладан и влажан сумрак, јер јој је зафалила нека ситница из оближње продавнице. Пред улазом је на трен застала, уредно изула црне кожне натикаче и само у вуненим чарапама закорачила унутра.

Изненадни пљусак, какве у Будимпешти последњих година ретко виђамо, скратио је моју вечерњу шетњу и приморао ме да се трчећи докопам наткривеног трамвајског стајалишта. Почех да жалим што ми је првомартовска

I am away from my desk and unable to read my mail.

In fact, I am very far away from my desk and the city of its construction and even the country in which it is currently located.

Mene sada nesto hvata neka tuga. Sentiment kakav, žudnja, čežnja, tiha patnja.

To se javi noću kada je čovek sam. I normalno je.

Meni sad ne prija samoća. Nekako su mi svi ti dani postali mrmotni. I noći su uglavnom takve, mrmotne, ali su mirne.

Mirni dani i noći u klišeu.