Gost na blogu Britanske ambasade u Beogradu je Aleksandar Nedeljković, savetnik za strana ulaganja u oblasti upravljanja otpadom i obnovljivih izvora energije u Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) , I član delegacije koja je nedavno posetila region West Midlands.

Situacija u oblasti zaštite životne sredine i korišćenja obnovljivih izvora energije u Srbiji definitivno nije na zadovoljavajućem nivou. Otpad se danas u Srbiji sakuplja sa 70% teritorije, reciklira se svega 14% otpada, izgradnja regionalnih deponija ide vrlo sporo, a do sada na teritoriji Srbije ne postoji ni jedno postrojenje za proizvodnju energije iz otpada. Uzimajući ove činjenice u obzir, britanske agencije za promociju trgovine i investicija "UK Trade and Investment" je predložila Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) da zajedno organizujemo posetu delegacije iz Srbije Velikoj Britaniji, kako bi se članovi delegacije upoznali sa iskustvima koje ova zemlja ima u oblastima upravljanja otpadom, reciklažom, zaštitom životne sredine i korišćenjem obnovljivih izvora energije. Ova poseta je organizovana u regionu West Midlands čije je sedište grad Birmingham. Delegaciju Srbije su činili predstavnici nadležnih ministarstava (životne sredine i energetike), Pokrajinskog sekretarijata za životnu sredinu, lokalnih samouprava (grad Beograd i Pirot), SIEPA-e i javnog preduzeća Elektroprivreda Srbije.Ovom prilikom želeo bih da sa vama podelim moje impresije trodnevnog puta u Birmingem.

by Aleksandar Todorovic Bekan 

 

 

 

 

Profesor Nikolajević je dobro znao da su kultura sećanja i kolektivna sklonost zaboravu, među najbolnijim tačkama njegovog naroda i zato im se često vraćao. Na svojim redavanjima, u naučnim radovima i novinskim člancima, mnogo je prostora i energije posvećivao važnosti kolektivnog pamćenja. Ako zaboravite svoje umne i darovite ljude, ne samo da nećete znati ko su bili oni, nego

Objavljujemo još dve nove priče pristigle na naš konkurs.

Naslovi su:
1. Lana
2. Beba menja sve

Glasanje se odvija davanjem preporuka (klikom na oznaku „PREPORUČI" u dnu komentara).
Za priče mogu glasati svi registrovani korisnici bloga B92.

Rok za glasanje je 72 sata od trenutka postavljanja.
Vaše priče, kao i do sada, šaljite na maminaprica@bitkazabebe.rs

   

Dok srčem prvu jutarnju kafu...

Srk...

Listam novine, srkućem kaficu, pa tako saznajem sledeće vesti...

Srk...

Čitam kako nam je diplomatija još jednom omanula, pa je gospodin Saša Janković morao otići put Osla... dok bi ministar inostranih poslova mogao ostati bez p(osla)... Za sada se ne zna ko je sve ovo zakuvao... ali se zna da

WeChat grupa Pomoć Srbima jedna je od retkih grupa Srba u Kini u kojoj nema suvišne priče ni off topica. Svakog prvog u mesecu, njen osnivač Igor Stanković objavi početak nove humanitarne akcije. U objavi uvek stoji informacija o projektu za koji se tog meseca donira ili o porodici kojoj ćemo pomoći. Akcije traju od prvog do petog u mesecu, a prilozi se doniraju preko WeChat-a, koji je u Kini i sredstvo plaćanja. Svako od nas u grupi pošalje prilog u vidu ’Red pocket-a’, a Igor ga otvori i prebaci na svoj račun. Istovremeno, potvrdi prijem novca, tako da svi javno vide koliko

U neko davno doba, pre ere interneta, a kada sam prvi put okačio dvogled oko vrata, video sam svog prvog „galeba snegara“, a da sam znao šta gledam. Naravno da sam ga viđao i ranije, ali ranije nisam umeo da mu prilepim etiketu s imenom vrste. U stvari, ta vrsta se u Srbiji nije ni zvala snegar, to je bio hrvatski naziv, koji sam, u nedostatku definisane srpske nomenklature ptica, pokupio

Otvorim prozor neko jutro da provetrim sobu i ukaže mi se, a bilo je izuzetno rano, jedan prizor, scena, događanje, eukaliptus, možda šljiva, nisam mogao da odredim iako sam ceo dan potrošio na pokušaj razumevanja i onda …    

 

EEEEEEj, naaarooode moooj i braćo moja, okupimo se oko ovog svetog stega, donesite ispod njega svoju herojsku srcad da branimo otadžbinu, jedinu koju imamo, vratimo svoje ime i čast na kartu sveta odakle zlotvori pokušaše da nas izbrišu, da opet kao što beše nekada jedemo zlatnim kašikama,  pomerite zato svoju dupad da opravdate nebesnost koju nam odavnina pretci podariše i budimo ih dostojni, vratimo naše granice na daleke horizonte gde nekada behu, pod ovim stegom ćemo junaštvom opet steći naše bogatstvo i nikada više nećemo ići golokuri, ej, opet kažem, otadžbina zove, ne oglušite se da ne bi posle sebi spočitavali kad oni koji sada priđu budu blago delili.

Ama narode moj, šta je bre ovo sada, šta činite, steg nije za to, tu je da nas okupi i ohrabri danas kad su svi protiv nas, manite se sada krojenja i šivenja, morate biti strpljivi i golokuro čekati da vaše herojstvo bude nagrađeno njihovim gaćama po evropski dezeniranim …

Jbga, izgleda da mi ne veruju … ustvari, ok je, genetska stvar a dijagnoza je “daj dok ima” … ovi zaista brzo uče, savladaše lekciju za ciglo par stotina godina …  

 … dođe veče i odoh na piće sa drugarima. Pričam šta sam zorom video a oni kažu da je to ovde uobičajena slika, pogotovo kad kao neka  budala otvoriš  prozor tako sabajle …