Mnogi se ne sećaju, ali kada se birao prvi poverenik za zaštitu ravnopravnosti, jedan od kandidata bio je Goran Miletić koji je imao podršku nevladinog sektora i LDP poslaničke grupe. On nije prošao, već je za poverenika postavljena Nevena Petrušić. NVO sektor se mnogo ljutio jer ih nisu poslušali, ali su brzo zavoleli Nevenu, jer se pojavljivala na svakom događaju koji NVO organizuju, što divno zvuči u projektnim izveštajima za donatore. Po mom nestručnom mišljenju Nevena Petrušić je instituciju poverenika dovela do besmisla, jer je politički kalkulant koji nikome nije hteo da se zameri i nije talasala, tj. imala je pokušaje talasanja ali je to Kurir brzo sredio. Ali to nije tema ovog bloga.

Svi su znali da Neveni Petrušić ističe mandat ove godine, ali se NVO sektor toga, kako ga je bog nesposobnog stvorio, setio kada je već bilo kasno. Tako je pre neki dan 200 nevladinih organizacija (čitaj 100 ljudi) u nekim silnim NVO mrežama poslalo otvoreno pismo u kome se ljute što ih niko nije konsultovao povodom izbora poverenika i traži da se ponovi utvrđivanje predloga kandidata za mesto poverenika.

Oni izražavaju duboko nezadovoljstvo načinom na koji je utvrđen predlog kandidatkinje Brankice Janković za funkciju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u čijoj je nadležnosti sprovođenje Zakona o zabrani diskriminacije i traže da narodni poslanici ne usvoje predlog koji je dostavio Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo i da se u saradnji sa civilnim društvom pronađu novi kandidati koji ispunjavaju uslove predviđene Zakonom o zabrani diskriminacije i da njihove biografije budu javno dostupne.

Sredinom avgusta ove godine Upravnom odboru i gen. direktoru RTS predložio sam jedini održivi način finansiranja Javnih medijskih servisa Srbije i Vojvodine.
Najsvežije informacije govore da će upravo ovaj predlog biti primenjen. Evo tog predloga iz avgusta 2015:

"Imajući u vidu dosadašnje iskustvo sa naplatom RTV pretplate, odnosno

Satirični radio šou "MUĆNI GLAVOM" emituje se od 23. novembra 2002, svake subote od 15h do 16h na talasima Beograda 202 (FM 98,5 101,8 104,0 MHz).

Tokom proteklih 13 godina u radio emisiji "MUĆNI GLAVOM" gostovalo je mnogo zanimljivih ljudi, najviše satiričara, a potom književnika, umetnika, građanskih aktivista,

Imam jednog prijatelja, daleko je od Srbije, koji mi je više puta skrenuo pažnju: „Ja taj rast BDP-a i te parametre ne bih uzimao tako ozbiljno“. Twist in my sobriety.

Potom je Mijat Lakićević napravio blog baš na tu temu. Blog počinje scenom premijera koji, dok deli ćevape novinarima, obećava raketni let od četiri odsto BDP-a u narednoj godini.

I sve se prilično lepo složilo. Brojke nisu iluzija. Te parametre prihvatamo da bismo mogli posle da merimo premijerovu uspešnost. Ali sa brojevima oprezno, jer su podložni vrlo

(Kolumna Tomaža Mastnaka objavljena 28. oktobra 2015. u Dnevniku)  

Kud god se okrenem, prikazuju se slike bliskoistočnih izbeglica ili nailazim na ljude koji pokazuju ove slike ili su pod njihovim uticajem. Šta se događa?

Humanitarnu krizu ostaviću ovde po strani iako je to i te kako nečovečno. Zanima me šta se događa sa nama i kakvi su uloga i položaj svakoga od nas kao i različitih političkih i društvenih grupacija u koje smo već uključeni ili se u njih uključujemo. Takvo zanimanje nije ništa manje egocentrično od našeg humanitarizma ili njegovog odsustva

What are the vital elements of a country's brand?

The branding of Serbia has been going through a very long series of false starts and misfires for as long as I have known about it. I was involved in an early post-transition project in 2004 and 2005, but the branding initiative was ultimately shelved because no one could address the elephant in the conference room:

What is Serbia's brand?

 

Пуно је истраживања која нам показују да је образовање један од главних начина изласка из зачараног круга сиромаштва. Па како онда можемо да помогнемо да сва деца имају користи од доброг образовања? Има пуно одговора на то питање али један од веома битних је да деци треба обезбедити предшколско образовање.  

Зашто?

Ovako je to izgledalo avgusta 2009.

Tek počeo da čitam sjajan tekst o očajničkim pokušajima zaštite ugroženih ptica na Havajima, pa se setio... Upoznao sam više nasih biologa u poznijim fazama karijere, pred penzijom ili u njoj, koji su pokazivali isto razočaranje i depresivnost koju pokazuje pesimistični stručnjak koga na početku pominju, ali iz uljudnosti ne imenuju.

Za nekog ko se nalazi u tako temeljnom i terminalnom rasulu, rast bruto domaćeg proizvoda od pola procenta i nije loša stvar.

 Tako ja razumem najnoviji blog Mijata Lakićevića na www.klikeri.rs

Da li je moguće u priči o rastu BDP-a ostaviti na stranu sav ovaj politički jad sa nepismenim primitivcima? Tu Gašić nije nikakav izuzetak. On je samo jedan od naprednjaka čiji boravak na javnoj funkciji nema nikakav rezon, smisao ili opravdanje. Osim, da im selo vidi kako su veliki jebači presretači.

Aleksandar Vučić očigledno