Uvek se iznova začudim nad snagom uverenja velikog broja naših građana da postoji besplatan ručak. I da uvek ima neko ko će baš njima da plati taj besplatan ručak. Pa kad im stigne račun, ili im neko ukazuje na to da račun stiže, onda se silno razljute. I uvek traže nekog drugog koji bi po njihovoj kosmičkoj (ili samoupravnoj) pravdi, trebalo da taj ručak plati. Samo ne oni.

Tako je izgleda i sa porezom na imovinu. Nikako da konačno prihvatimo da, ono što ne platiš na mostu, platićeš na ćupriji. 

 

Tokom novogodišnjih dana lik simpatičnog dekice sa belom bradom i crvenom odećom pojavljuje se na razglednicama, ukrasima, izlozima, po internetu... Čini se da i dalje vlada nedoumica o njegovom poreklu. Možda će za jedan broj čitalaca biti interesantno podsećanje na to kako je nastao i odakle njegovo ime.

 

"Došli ste mi u posetu i jedva ste me pogledali
a pričaćete docnije da me dobro poznajete
Samo oni mogu znati tajne nekog grada
i pravi izraz njegove lepote
oni koji su mi žrtvovali svoje korake
rasipajući ih neštedimice..."

                 Hju Lafting, Priča o doktoru Dulitlu

 Milan Nikolić

Istorija

by Aleksandar Todorovic Bekan 

 

 

 

 

Povodom Medjunarodnog dana ljudskih prava, gost na blogu Britanske ambasade u Beogradu je Milan Antonijević, branitelj ljudskih prava iz Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) i Čivning (Chevening) stipendista Vlade Velike Britanije.

 

Dan ljudskih prava

Branitelji ljudskih prava uložili su dvadeset godina u podizanju svesti o ljudskim pravima i borbu

Početkom devedesetih euforija ljubavi žitelja zemalja istočnog bloka prema SFRJ i Srbiji je dostigla vrhunac. Tada je „jedna črvena" novčanica vredela 10 dinara. Istočnjaci su nagrnuli u Srbiju da donose robu ili rade. Među prvima su pristigle rumunske prostitutke. Istinito cenkanje u polumraku beogradske železničke

Uoči dodele ovogodišnje Nobelove nagrade za mir, vreme je da se razmišlja o predlozima na narednu, 2011. godinu.

Moj kandidat, a nadam se i mnogih blogera, je Džulijan Asanž, osnivač VIKILIKSA, globalne pištaljke koja je potresla čitavu planetu! U ovom trenutku ne vidim boljeg kandidata

Sve čestitke našim teniserima za pobedu kojoj se svako normalan obradovao. Razumljivo je i slavlje ispred skupštine koje je “kao i uvek spontano” Ukusi su različiti pa  ne bih ulazio u umetnički dojam priredbe, koreografiju, parola i nadmetanje u pokazivanju koliko smo kao nacija dominantni u svakom pogledu, a ne samo u tenisu.

Ono o čemu bih ja malo prodivanio je kako političari licemerno prisvajaju uspehe naših sportista i koriste ih za lično promovisanje i promovisanje svojih stranaka, razbacujući se novcem poreskih obveznika , a pre svega o tzv.nacionalnim penzijama uopšte.

Ministarka podeli premije i nacionalne penzije,  oni podigoše tri prsta otpevaše nešto ali ne pade im na pamet da barem deo premije daju za Kraljevo, a i to bi bilo patriotski.I pored euforije, u narodu ima dosta i  kritike oko dodele nacionalnih penzija.

Rizikujući da  mi se spočita da sam nepatriota , da omalovažavam naše nacionalne heroje kojima je Srbija iznad svega, «koji su srpsko ime i Srbiju uzdigli do nebesa», ipak ću postaviti jeretičko pitanje.

Ne znam da li ste primetili kako neki ljudi pravo, pravdu i moral shvataju veoma selektivno i veoma rastegljivo. Toliko, da od silnog čupanja i vučenja tamo-amo sve tri pobrojane kategorije pretvoriše u karikature, a sa njima i sebe same. Sve to u silnoj želji da doskoče boginji pravde, preoblikuju je po svojoj slici i prilici i malo se poigraju tasovima na njenoj vagi.

Ali,

Ministarka finansija je najavila promenu poreza na imovinu, koji će uz promenu akciza, ići uz budžet za 2011.godinu. Rekla je da će se promena odnositi samo na domaćinstva. Za pravna lica ništa. Jako loše za našu malu nepravednu, partijsku, korumpiranu zajednicu nejednakih i njenu perpetuum mobile ekonomiju.