- ...i "nanošenje" istorijskih modela, opisi istorijskih stanja iz ugla jednog molekula i druge letnje priče... -         (i upozorenje uz izvinjenje: ovo je vrlo dugačak tekst, nemo` posle...

Postoji u fizici fluida jedan prilično dobro razjašnjen fenomen - fluid neke gustine dok struji kroz cev koja ima različite poprečne preseke, struji različitim brzinama i ima i druge parametre kojima se opisuje pojedinačan molekul sasvim različito (što je sve moguće izračunati), a sve to u zavisnosti od dimenzija cevi kroz koju teče i od mesta na kojem se, unutar fluida, molekul nalazi. Stvar se malko komplikuje kad fluid nije idealan, a nemerljivo se komplikuje kod turbulencija.I sve to naučimo još u osnovnoj školi.

Kakve to veze ima sa istorijom (ili - "kašnjenjem" istorije) i ljudskim društvima?

Direktne. I to ne samo kao metafora.

Tako kako možemo, mereći i posmatrajući, da uočimo da se u jednoj istoj sredini molekuli isti po vrsti i sastavu ponašaju sasvim različito u zavisnosti od toga kojom se brzinom  kreću, tako se (metaforično) ponašaju i ljudska društva. "Kreću" se različitim brzinama i deleći prostor na kojem postoje, ne dele i vreme koliko god bili, na prvi pogled, "istovremeno postojeći" na planeti Zemlji. Delimo prostor, ne delimo vreme, istorijsko vreme ima različit tok (i oduvek je  imalo) kod društava koja dele globalno vreme. A sa "nedeljenjem" vremena gledanog kao istorijski tok - ne delimo i mnoge druge parametre.Otuda, možda, nastaje ljudska potreba za nalaženjem univerzalija, a skoro sigurno zbog toga nastaju bajke, mitovi i legende, smišljenih da podsećaju da je nalaženje univerzalija među ljudima - moguće.

Iako sam nešto pročitao o kvalitetu ovog filma, koji svakog Australijanca natera da se srami, a bogami i druge, jer slične stvari su pre masovna pojava u svim društvima nego usamljeni slučajevi karakteristični za Distinguish, Rich Australian Society, ipak kada sam film sinoć video ostao sam bez reči.

 Film je o dvoje mladih (Samson i Dilajla)  koji su viktimizirani od prebogatog australijskog  društva  (domorodci) koje bi (kao i ostala društva) u svojoj arogantnosti i asocijalnosti, posmatralo mirno tuđe nesreće čak i najgore zločine, u svojoj egocentričnosti društva

U proteklih šest meseci sam više puta javno govorio o položaju izbeglica u Srbiji i kritikovao Zakon o izbeglicama koji je skupština Srbije donela pre mesec - dva. Napisao sam nekoliko tekstova, učestovao u raspravi koji je organizovao Dragoljub Mićunović i njegova NVO, a koja je bila emitovana na TV B92, govorio u emisji "Stanje nacije" i oponirao Komesaru za izbeglice Vladimiru Cuciću, raspravljao sa velikim brojem izbegličkih udruženja, i redovno konstatova da država Srbija ne samo da ne vodi nikakvu brigu o izbeglicama nego ih kad god može potkrada:

http://www.politickiforum.org/index.php?vrsta=galerija&kategorija=&tekst=67&naredba=prikaz&br_stranice

Tako

Drage i dragi saradnici, saradnice, članovi, članice, prijateljice i prijatelji, drugari i drugarice, simpatizeri i simpatizerke

Udruženje RODITELJ je konačno, nakon skoro pet godina vrednog rada, obezbedilo kancelarije!
Prostor se nalazi u centru Zemuna, TC Zemunikum, lokal 44, (ulaz iz Glavne i sa Magistratskog Trga). Ali, kancelarije su nam za sada prazne.  Na žalost, naša sredstva nisu dovoljna da kupimo i sve što je potrebno da bi ta kancelarija bila adekvatno opremljena. Zato, ako želite da dođete da popijemo kafu,

Hteo sam da napišem nešto ozbiljno recimo kao Jeremija ili makar kao Voja Radovanović za doručak "riba jaja i kobasica" ali ne ide, pa se setih naslova koji uvek izaziva k'o ovaj gore.

Bolje Grob, nego Rob, je dovelo na vlast Čiču koga nikako da nađemo, onda je došlo Ziveo Marks i Engels, pa druženje sa preozbiljnim drugom Lenjinom koji me zajedno sa spomenutim drugovima M&E mrko gledao sa raznih plakata desetak puta većih od mene, zapamtio sam ih kao dete, naročito onog bradatog Marksa, mada je i naš tadašnji drug Vladimir imao bradu al' ta me nije plašila.

Onda

...zašto u Republici Srbiji priznanja đacima generacije dodeljuje građanin Karađorđević, a ne, recimo, predsednik Republike, ili predsednik vlade, ili bar ministar obrazovanja? Mora se postaviti pitanje ko je, kada i zašto odlučio, ili odobrio, da sve srednje škole biraju najbolje maturante i da ih šalju na prijem kod građanina Karađorđevića i ko je propisao kriterijume za izbor najboljih - građanin Aleksandar Karađorđević ili ministarstvo obrazovanja?

Iz publike se čuje…- Čedo oženi me…-
- Molim publiku da ne dobacuje. Na provokacije ne odgovaram, samo na ozbiljne ponude. Eto, to su mi isto vikali još davne 96/97 god. kad sam se spontano prikljucio gradjanskom protestu, ali kažem vam na provokacije ne

Pre nekoliko dana bio sam u Subotici. Dobio sam poziv da se kao svedok pojavim na suđenju u vezi policijske torture koju sam istraživao 2006. godine. Tortura nije razlog pisanja bloga, pa neću o tome. 

Razlog je serija neprijatnosti koje sam kao svedok u jednom sudskom postupku doživeo. Mislio sam da je uloga svedoka da pomogne sudu u pronalaženju istine, tako dragocene i potrebne. Mislio sam i da država ceni one koji žele da joj pomognu u tome. Ispostavilo se da nisam bio u pravu. Iznova i iznova se pojavljuju nove situacije u kojima uvek naivno verujem da je moguće pronaći

  ...kaže Cane Trifunović, voćar iz Bukovice. Već dve decenije od svojih šljivika živi, dobio je i brojna priznanja za proizvodnju šljive i rakije. Kroz suze govori da "nema ništa, i ovo malo što je ostalo će za dva tri dana da opadne i satruli".

Trifunović i njegova porodica imaju desetak hektara pod šljivom.
"Čemu? Sve sam uložio, voćnjak me koštao milion i po. Osigurao sam, na svu sreću, ali šta dalje? Ovo je tuga, ranke moje više nema. Ova šljiva je retka, malo ko je gaji. Imao sam najbolji prinos u Srbiji. Imaju rakete da ispaluju na