Srk …

Listam Blic, srkućem kaficu, pa tako saznajem sledeće vesti …

Srk …

Predsednik je izjavio da kod nas ima nepristojno bogatih…a ako bi se upristojili i sagradili jedan most…onda bi preko toga moglo da se predje …

Srk …

Privatizacija Luke Beograd će se ponovo preispitati…a tim koji

u samo jedno jutro tzv. normalan čovek može da potpuno poludi, pošandrca, poblesavi ili postane potpuno neuračunljiv ako samo otvori novine jedne, a ostale slične Izvore paranoje baci u zapećak.

Jutro današnje:

- President clarifies "Indecent wealth"

- Bajatović: gas da poskupi 15%

- Mlađen Kovačević: za "spas" dinara spičkano 2.600.000.000 Evra

- Građani (Srbi) podignu 400.000 KUTIJA lekova na dan?!!!!!

- Prisluškivanje i voajerstvo (R: Šabić) je već stara paranoja od juče i matora bajata vest.

I to je samo sitnica uz

Imam problem. Ne znam da li sam više sposobna da prepoznam i tačno odredim šta predstavljaju razne pojave koje me prate ili okružuju. Da li je nešto ironija, sarkazam, možda groteska? Učila sam mnogo o tome u školi. Naročito van nje.  Dakle, umela sam da je prepoznam. Štaviše, smatrana sam za osobu kojoj ironija, makar u načinu izražavanja, nije strana. Ipak, sve mi se pomešalo.  Pa mi se učini da je paradoks. Ili da sam Alisa u zemlji čuda. Ili da su te pojave “collateral damage” tranzicije u kojoj živim(o)? Ili da ne znam šta je demokratija, pa sam pogrešno glasala. Ili da sam imala pomračenje uma kada sam glasala. Ili da sam Jozef K. u dva Procesa. 

Jer, kako se zove to, kada vam bivši režim sruši privatnu kuću, na vašem placu koji  se igrom slučaja graniči sa jednom bolnicom, uz objašnjenje da je “drugarica poželela da se izgradi šetalište za bolesnike i još jedno bolničko krilo”? A vas pozovu komšije i kažu: “Upravo su vam srušili kuću, a plac sa Dedinja izmestili u Batajnicu” (umeju i komšije ironične da budu). I vi dođete i zateknete umesto vaše kuće i placa – krater. Kako se to zove? Okej, recimo da znam kako se to zove. Ali kako se zove to što nova vlast, 

Onomad je obeležen Svetski dan zaštite životne sredine, akcijom čišćenja. Ubeđen sam da bi svrsishodnija akcija bila pod nazivom: „Ne bacajmo smeće po Srbiji".  Akcija čišćenja jeste neophodna i tu zbora nema. Ipak, suština je u nebacanju zagađevina. Jer, ni vojska od više hiljada komunalaca, koja bi svakoga dana 24 sata plevila travnjake i potoke - ne bi mogla da sakupi ono što svakodnevno bacaju milioni nes(a)vesnih pojedinaca.

Najpre - evo snimka koji sam napravio u nedelju, hodajući po polupustari. Taj snimak je bio „okidač" da napišem ovaj post.

Kako je ikome palo na pamet da daje pomoć "srednjoj klasi" sa primanjima do 80.000 dinara mesečno? Njih 450.000.  Sa prosečnom platom od oko 40.000 dinara. U planu samo još nedostaju zaposleni u javnim preduzećima monopolistima, njih još 400.000 sa prosečnom platom od oko 45.000 dinara, pa da plan bude kompletan.

A oni preostali zaposleni, njih oko 900.000, sa prosečnim platama od 30.000 dinara?

A gladni? A stvarno socijalno ugroženi? Da li uopšte znamo ko su i koliko ih ima? Da li ministar za rad, osim što se slika u svim prigodnim prilikama, radi svoj posao i stvara socijalnu mapu društva? Da li uopšte zna da mu je to posao?