"Sve je počelo pre 6 godina kada sam se iz grada u unutrašnjosti preselila u prestonicu. Kao dete iz male sredine, gradski (ili bolje reći prigradski) prevoz koristila sam samo kada se za 1. maj išlo na roštiljanje ili kada je neko seosko dete iz škole slavilo rođendan. Svuda sam išla peške, jer je sve bilo

Dobar dan!

 

 

EDIT:
Dobar dan roditeljima koji nisu posetili svoju decu od kad su se odselila..
Dobar dan studentima koji će obići evropske gradove, pivnice, muzeje, festivale, građevine...
Dobar dan deci koja će moći da posete roditelje koji negde mukotrpno rade...
Dobar dan svima nama koji smo čekali ovu priliku .. da (opet) putujemo, da vidimo, da čujemo, da se upoznajemo, da posećeujemo, da se vraćamo i odlazimo, da fotografišemo, da pričamo jedni drugima priče o drugim zemljama, o drugim ljudima, da probamo lokalna piva, da se vozimo brzim vozovima, da učimo pozdrave na novim jezicima, da širimo sliku o Srbiji onakvoj kakva jeste, Srbiji veselih, druželjubivih ljudi, ljudi željnih ... svega...
Dobar dan!

 

Био је највиши у разреду. Месецима је носио једну исту јакну и ципеле за два броја веће. Поглед празан. Речи неме. Родитеље нико није познавао. Нису се одазивали на позиве одељењског старешине, педагога, директора. Колегиница упорна, посвећена свом позиву, решена да не штедећи себе помогне. После наставе одлази до села у којем је живео Мута. (Надимак су му наденули другови из одељења. Болно, али истинито – деца често забораве шта је то емпатија.) Испред куће затиче мајку чије грубе руке причају своју причу – тежачку, злосрећну, недовршену. Како започети разговор? „Знате“, запита колегиница, „Ваш син не проговара“? Мајка слегну раменима и благородним гласом, помирљиво, констатова: „Знам! Једног дана је само заћутао. И тако... Шта би и имао да прича...“ Након што је још једном одмерила колегиницу од главе до пете, окренула јој је леђа и ушла у оронулу кућу.

„Osećam ogromnu količinu mržnje i gađenja. Ne mogu da podnesem njegovo prisustvo. Na ovom svetu ja nemam nikoga sem moje bebe. Do skoro sam mislila da imam i njega, da je moj suprug, moja ljubav, a onda je počeo sa grubostima svaki dan. Opirem se koliko mogu, boli me i ne želim ovakav život. Ali trpim zbog našeg deteta, jer se plašim da bi i njemu mogao da naudi. Ne bih volela da mislite da sam monstrum i mazohista. Jednostavno, sada su mi jasne sve one vesti u crnim hronikama. Šta drugo uraditi kada ste žena u bezizlaznoj situaciji i to u državi u kojoj ne postoji zakon? Dođe mi da mu presudim, a onda razmislim - sama sam kriva, sama sam ga birala".

Seksualno nasilje u braku obuhvata bilo koji seksualni kontakt koji žena ne želi i sa kojim nije saglasna; to može biti prisiljavanje na seksualni odnos, seksualno uznemiravanje i ucenjivanje, seksualno ponižavanje pred drugim osobama i silovanje.

BETA-PREGLED U 14.00

Utorak, 7. decembar 2010.
OSLO/BEOGRAD - Srbija je jedna od 18 zemalja koje che uz Kinu
bojkotovati ovogodissnju ceremoniju u Oslu povodom dodeljivanja
Nobelove nagrade za mir kineskom disidentu Liu Sjaobou, prenele su u
utorak agencije pozivajuchi se na saopsstenje Nobelovog komiteta. U
ambasadi Srbije u Oslu i u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije nije
bilo moguche dobiti komentar.
KELN/BEOGRAD - Izvestilac evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin
izjavio je u utorak da je ssokiran odlukom Srbije da njen predstavnik

(Pisao pušač za pušače, priču o duši a ne o zdravlju. Dobrodošli su  nepušači ali ne i priče o zdravlju, nišu dobrodošli osvetnički, likujući i sadistički nastrojeni nepušači.)

 

Negde u okolini petog razreda osnovne škole imali smo nastavu u prirodi Ili kakav slični izlet koji je na uzaš mojih roditelja podrazumevao spavanje u Pionirskom gradu na Košutnjaku. U to vreme postojala je institucija takozvanog pionirskog rukovodioca, koliko se sećam starijeg tinejdžera koji je iz nekog razloga i u nekakve svrhe bio prisutan u ovoj konkretnoj situaciji.  Da skratimo pricu, moja jedina memorija pionirskog rukovodioca je ova konkretna situacija koja se odigrala u mraku iza jednog od bungalova u kompleksu Pionirskog grada.  Ja i jos tri, četiri devojčice učimo da pušimo. Instrukcije kako da udahnemo dim u pluća nam daje zgodna starija tinejdzerka, nas Pionirski rukovodilac i iskusni pusac. Bila je tako "cool" ta zgodna devojka, starija tinejdzerka.

Tako sam pocela da pusim.

Nije to, naravno, bilo neko pusenje tada ali je bio dobar pocetak i definitivno je izbacio onu nainu fazu kad deca ponekad "pućnu" i jos imaju sanse da da se dovoljno zadave od samostalnog i samoukog usisavanja da im se smuci cigareta ili da ih roditelji na vreme dobro izlemaju kad ih uhvate da mirisu na duvan.

 

AleXandar Lambros

Nekoliko puta mi je ovih dana na pamet pao moj profesor filozofije iz gimnazije. Nije da su predavanja bila nezaboravna, scena koje se sećam uopšte nije sa časova. Sam početak devedesetih, krenuo je opšti raspad i erozija. Prosvetari u štrajku. A moj profesor gost na nekoj lokalnoj TV stanici, jedna od onih seljačkih kakvima je Srbija i danas zagađena, s reklamama za lokalnog frizera i kamenoresca u kojima jedna zvezda, onako bolivudski, iskoči preko ekrana sa brojevima mobilnih telefona, u pauzama između hit parade, vesti o raspodeli đubriva u šumadijskom okrugu i modnih priloga iseckanih sa satelitskih kanala.

 

Ovih dana mnogi su oduševljeni akcijom Beogradske filharmonije u beogradskoj Silikonskoj dolini. Spustila se arogantna grupa umetnika do Strahinjića Bana i izvređali prisutne goste. Odakle ta malograđanska potreba kod "vrhunskih" umetnika da odu među "seljake" i da im na nos nabiju kako su oni kao "vrhunski" umetnici mnogo bolji ljudi od njih silikonskih "seljaka"?

Dok su im se zahvaljivali što ne dolaze, "vrhunski" umetnici u skupim frakovima i sa još skupljim instrumentima su zaboravili na jednu činjenicu. Ti seljaci svojim porezom finansiraju njihovu neprofitnu umetnost. To što oni cigulišu, šetaju dupeta po svetu i svirkaju i misle da su mnogo bitni, plaćaju ti isti seljaci kojih se gade!

 

Ovaj tekst prenosim u potpunosti sa sajta  "Urbana Srbija" (samonazvanog web portal za urbanu populaciju).  Prenosim ga u paketu, bez ispravki i korekture, onako kako je tamo objavljen. 

 Službe državne bezbednosti koji su spremni da progovore o akcijama u kojima su učestvovali za vreme Titovog i Miloševićevog režima. Jednu od najspecifičnijih priča ima nekadašnji