"Поздрав! Поштовани, купили смо имовину за 11.000 евра. Платили порез од 800 евра и дали мито од 400 евра при регистрацији имовине."

Грађани пакистанске државе Панџаб (становништво од око 100 милиона људи) свакога дана шаљу бројне СМС поруке сличне садржине Шахбазу Шарифу, главном министру Панџаба. Те поруке се прикупе и групишу

Strolling through the walkways of one of our illustrious shopping malls last night, I was bludgeoned on the head.

The instrument used to whack me was a nicely crafted bit of Consumer Nonsense such as often seems to happen to me. The attack was unprovoked (or not very much so) and left me in a bit of a daze for hours after. Let me explain....

Nenad Đurđević iz Foruma za etničke odnose, kao gost bloger, iznosi svoje viđenje izazova manjinske politike u Srbiji.

Upravo se završio projekat Foruma za etničke odnose "Unapređenje manjinske politike u Republici Srbiji - u korak sa integracijom" zbog koga sam u poslednjih osam meseci ponovo proputovao Srbiju uzduž i popreko, razgovarao sa svim predstavnicima manjinskih zajednica i po ko zna koji put spoznao u kako raznolikoj zemlji živimo.

Međutim, zabrinjava me činjenica da većina naših sugrađana nije svesna raznolikosti naše zajednice već Srbiju doživljava kao dom srpskog naroda, a od ostalih građana, pripadnika nacionalnih manjina, se očekuje da daju odgovor na toliko puta ponovljeno pitanje: "šta hoće te manjine u našoj zemlji kada smo im sve dali?!"

Postoji uverenje da građani Beograda poseduju urbano obrazovanje sticano vremenom ili u najmanju ruku budu, ako poneko nije bio pažljiv i prilježan na časovima, obavešteni u najkraćim crtama o elementarnim pravilima života u gradu ne bi li zajedno, oni i grad, nekako opstali. Najčešći slučaj kada mnogi ostaju uskraćeni za naobrazbu o ovoj temi se dešava kada mama i tata propuste na vreme da ih obaveste o postojanju nekih pravila za vladanje u gradu te odu u gradski život tek tako, nedovoljno opismenjeni. Potom, ipak se pokaže potreba za bilo kakvim znanjem i onda posle dodatnih časova i provođena određenog vremena u gradskoj vrevi jedne ili dve generacije bar i upražnjavanja građanskih aktivnosti u urbanoj matrici, može se govoriti o začetku urbane kulture, neophodnog pomagala za život građana u Beogradu. Posle toga, dalje školovanje u oblasti urbane kulture i nije posebno zahtevan napor, postane način mišljenja, deo svakodnevnice, podrazumeva se, kao vožnja bicikla jednom naučena, okreću se pedale i stiže se na ciljano mesto.

Given the proper conditions, I am sure that I could get lost in my own flat.

There are people who are born with an innate sense of orientation. These people always know which way is True North, how to get from here to there without circumnavigating the globe and discovering the West Indies, and do not refer to "right" as the "other left."

What is True North anyway? Is there a Fake North?

Kako da se radi?

Mislite možda da je ovaj princip "jake vere" neophodan za poletanje aviona pretenciozan ili bizaran? Netačan i naivan? Pre bi se reklo da je to vrlo verna metafora "neverici" u idejni uzlet i sistemski polet društva u jednu drugu formu i svrhu postojanja i funkcionisanja. Pri tom, ta neverica je i racionalna, barem u dometu skučenog horizonta hegemone, buržoaske racionalnosti našeg sveta.

Ali gle, podjednako racionalno gledajući, upravo danas svi oni pojedinačno beznačajni atomi imaju na raspolaganju aparate za neprekidno globalno i

Treblo je više dve nedelje da prođe od Božića pa da objavim ovaj tekst. Što zbog previše obaveza a što zbog previše uzburkanih strasti ovde na blogu oko tog najvećeg hrišćanskog praznika. Pošteno da kažem, nisam to očekivao. Mislio sam ipak da su neke vrednosti iznad svake kritike i diskusija i da nema potrebe da se razglaba oko toga. Pogrešio sam očigledno.

Neki

Poceo je devetnaesti Mundijal....Afrika, Juzna Afrika...super zvuci....

Da budem krajnje iskren i da budem dosledan izrecenom u Srpskom Vimbldonu pre cetiri godine (nestao iz B92 arhive), nisam ocekivao da ce ovaj tekst danas cetiri godine nakon gelzenkirhenskog masakra ugledati svetlo dana...ali ...

Dakle, prvo sto moram da uradim je "da poklopim

Bila sam u prilici da se lično uverim da se ljudi na jugu Srbije sreću sa većim svakodnevnim problemima nego većina - nerazvijenost, visoki stepen nezaposlenosti, gubitak nekadašnjeg kosovskog tržišta itd. Problemi sa priznavanjem diploma iz Prištine (sigurna sam da se može pronaći pragmatično rešenje za ovo pitanje) doveli su do toga da mnogi mladi ljudi svoju šansu potraže negde drugde.

Mislim da problemi nigde nisu akutniji nego u opštini Bujanovac. Ipak, sada su lokalni lideri, i Srbi i Albanci, preuzeli inicijativu da bi pomogli sami sebi. Današnje potpisivanje Sporazuma o zajedničkoj odgovornosti lokalne vlasti u Bujanovcu jeste pobeda tolerancije u oblasti koja je bila zahvaćena kofliktima. To je i trijumf odgovornosti lokalnih lidera, koji su odlučili da potrebe zajednice koju predstavljaju stave na prvo mesto.