Пад подршке ЕУ у Србији и пад подршке Русији. Једни сувише близу, други сувише далеко. И једни и други Србији мало дају и сувише траже. Ни без једних ни без других не можемо. И једни и други могу без нас, али ни једни ни други нас не испуштају. Пад подршке и овима и онима. Волели себе или мрзели себе, јер и ту изнутра је уграђен раскол, Србији остаје само Србија?
Да ли је ово 1914? Да ли је ово 1941? Да ли је ово 2022?
Први пут сам почео озбиљно да размишљам на тему пензије. Изгледа чудно да је то дошло тек са 37 година, али је уствари логично да је то дошло тек сад кад сам почео да уплаћујем озбиљније суме у фонд. Потпуно свестан колико сам досад из разних фондова и буџета добијао, прихватам обавезу и част без трунке задршке, али како год да гледам на све то пензија као институција изгледа као реликт прошлости од којег ја, сва је прилика, нећу имати ништа, јер ће дотад већ сигурно бити успостављен неки нови друштвени договор. Ако је мени и мојој генерацији то било очигледно мање-више још пре почетка радног века, ранијим генерацијама није и многи су узалуд пројектовали свој живот и планове везане за ту врсту обавезне штедње и солидарног осигурања од неизвесности коју старење носи са собом, и сад се прилагођавају суровој реалности свако на свој начин. Та прича не може да се прича без освртања на тренутне демографске пројекције и њихове импликације. То је најгушће посејано минско поље у политици које (мудро) избегавају сви који се њоме активно баве, а тема је више него битна.
Како ће Србија да тврди да јој је стало до сигурности, благостања и људских права Срба на Косову, када јој није стало до сигурности, благостања и људских права Срба у Србији?
Како ће Србија да се позове на поштовање Устава по коме је Косово део Србије, ако не може да обезбеди поштовање Устава у Београду?
Какву снагу пред светом показује Србија кад ‘театар апсурда' може да сруши њен уставни поредак?
Колику слабост пред светом показује Србија ако поклекне пред бандитском претњом насиљем?
Htedoh reći,
u Srbiji ima više državnih službenika na ulici, u crnim kapuljačama,
nego onih službenika u kancelarijama, bez kapuljača.
To dostignuće bi moralo biti predmet pažnje, izučavanja, zar ne?
Naravno da ne. Ovde se ništa ne izučava. Ili se dotična pojava međ ljudima (i možda još nekim ljudima pride) upražnjava, ili se dotična pojava međ ljudima (i možda još nekim ljudima pride) još uvek ne upražnjava.