2011-08-27 14:04:31

Dete kao "propusnica"

Martina Andjelković RSS / 27.08.2011. u 15:04

Da li ću zvučati monstruozno ako kažem da ne volim ljude koji imaju "sitnu" decu?

Zapravo, prezirem određenu vrstu roditelja dece uzrasta do 6 godina. Iste one ljude koji svoju decu doživljavaju kao propusnicu za mnoge državne i privatne ustanove, one koji vam se beče u gradskom prevozu sa facom "hej, ja imam dete, a ti ne, hajde ustupi mi, ne mesto, nego deo autobusa od ‘harmonike'

 
2012-10-02 15:25:37

Ponos

alexlambros RSS / 02.10.2012. u 16:25

AleXandar Lambros

Nekoliko puta mi je ovih dana na pamet pao moj profesor filozofije iz gimnazije. Nije da su predavanja bila nezaboravna, scena koje se sećam uopšte nije sa časova. Sam početak devedesetih, krenuo je opšti raspad i erozija. Prosvetari u štrajku. A moj profesor gost na nekoj lokalnoj TV stanici, jedna od onih seljačkih kakvima je Srbija i danas zagađena, s reklamama za lokalnog frizera i kamenoresca u kojima jedna zvezda, onako bolivudski, iskoči preko ekrana sa brojevima mobilnih telefona, u pauzama između hit parade, vesti o raspodeli đubriva u šumadijskom okrugu i modnih priloga iseckanih sa satelitskih kanala.

 
2012-03-26 23:16:00

DS i kazna

Saša Radulović RSS / 27.03.2012. u 00:16

Ja sam bivši glasač DS. Na svim izborima do sada. Na svim nivoima. Glasao sam za DS zato što su u trenutku izbora bili najbolja stranka po mom sudu za mene, moju porodicu, moj grad i moju državu. A onda su se desile poslednje četiri godine.

 
2010-01-06 23:33:50

Šta sve možeš u Srbiji sa 100 dinara? (updated*)

Unfuckable RSS / 07.01.2010. u 00:33

  Poštovane blogerke i blogeri, pogledajte *komentar Direktora za društvenu korporativnu odgovornost B92, Gordana Paunovića            (.../#k773306 - zavisno na koliko Vam je komentara "nabaždaren" profil, ili - 238.komentar)

„Zaključak, osim da mi je - muka?
Ok : Štedite kod Božen , benzin sipajte na pumpama Univerziteta Singidunum, a - ko puši - neka proba Infostudove cigare."

Za 100 dinara u Srbiji se može kupiti :
kutija cigareta 
2 pakovanja žvaka
jedno pivo u kafani
jedna kafa u kafiću
jedna čokolada
jedan cvet u cvećari
tetrapak soka
manje od litre benzina
parče pice na ulici
jedan časopis na kiosku
1-2 sms-a za (izaberite sami) VB, Farmu, Talenat, Ljubavni chat
prosečan srpski tiket u kladionici

 
2010-03-23 22:12:46

Novak Đoković gradi u Central parku

Predrag Azdejković RSS / 23.03.2010. u 23:12

10344.jpg 

Mi Srbi smo poznati po tome da smo uspeli da iz zemlje izbacimo sve ono što valja. Uspeli smo da izbacimo Nikolu Teslu, Mihajla Pupina, kralja Petra II Karađorđevića, Stanka Subotića, Miru Marković, Bogoljuba Karića, čak i Kosovo. Hvala Bogu pa se neki od njih vrate u otadžbinu, kao što su Vuk Jeremić, Zoran Drakulić, Radovan Jelašić, Božidar Đelić, Strongman, Milan Panić... Nažalost povratnika je malo.

Pošto kao narod ne znamo svoju istoriju, i od učiteljice života ništa nismo naučili, mi ponavljamo greške iz prošlosti i teramo iz zemlje one koji najviše vrede. Ovoga puta na tapet je došao naš najtalentovaniji teniser i prepoznatljivo lice skoro svih reklama, Novak Đoković. Nije bilo dosta što smo ga prvo oterali u Monako, koji je relativno blizu, nego ga sada teramo u daleku i mrsku nam Ameriku.

 
2010-03-12 22:04:05

sps

Nebojsa Krstic RSS / 12.03.2010. u 23:04

 

 
2009-05-21 15:21:32

Sramota

Bojan Budimac RSS / 21.05.2009. u 16:21

Ko kaže da je pravosuđe u Srbiji sporo, neefikasno i uopšte da ima nekih problema sa istim taj kleveće i laže. U budžaku vesti o Bajdenovoj poseti je objavljena i vest o hapšenju i osuđivanju Ratibora Trivunca zbog paljenja američke zastave. Zavidan nivo efikasnosti dve grane naše vlasti, nema šta!

 
2009-11-04 17:54:39

Ko je ona ?

Biljana 77 RSS / 04.11.2009. u 18:54

Srpska srednjovekovna istorija prilično je škrta sa podacima kada su u pitanju žene koje su je delimično oblikovale. Narodno, usmeno predanje je još škrtije i prilično neobjektivno.  U usmenoj tradiciji veoma je bilo živo,  (i lepo) sećanje na Oliveru, Lazarevu ćerku, udatu za Bajazita. Njena žrtva bila je za to vreme sasvim uobičajena i manje-više nije čak ni imala drugog izbora. Njena sudbina bila je na koncu nesrećna jer je i pored velikog uticaja koji je imala na odnose Imperije i Srbije, poštovanja u okruženju i nesumnjivo raskoši, podelila tešku sudbinu svog muža. No, ovo nije priča o Oliveri. Nije priča ni o Irini Kantakuzin, ženi Đurđa Brankovića, koju je predanje ovekovečilo u slici Proklete Jerine zarad čijeg hira se gradi velelepna tvrđava.

Ovo je priča o Mari Branković. Ko je Mara? Zašto je Marina sudbina zanimljiva? I još zanimljivije zašto je Marina sudbina zaboravljena i skrajnuta? Zašto o njoj ima više podataka na stranim jezicima, nego na našem? Da li se iko od vas seća da ju je ikad pomenuo neki profesor istorije, ma kad da ste je učili?

 
2009-10-01 09:12:01

Boli me

Srđan Mitrović RSS / 01.10.2009. u 10:12

Tekst je napisao Galeb pre tri dana.

 Ne znam kako da započnem ovaj tekst, pa ću jednostavno da krenem i da sročim nešto u jednom dahu, jer imam veliku potrebu za tim. Ne zamerite mi, slobodno komentarišite, želim da znam da li imam istomišljenike u ovome. Možda grešim, u tom slučaju me ispravite. Hvala na vremenu...

Pišem, jednostavno, u trenutku velikog emotivnog revolta. Prosto, ni sam više ne znam, šta mogu i šta smem da uradim, ne bih li se pobunio, dao svoj glas, a na drugoj strani, da ne moram da se plašim za život zbog svojih stavova. Plašim se da "talasam" i da slučajno "provociram" neke ekstremne grupacije, pojedince i ostale varvare, kojima je dozvoljeno da na ulicu iznose svoje kućno vaspitanje. Ništa drugo do kućno vaspitanje. Organizovan kriminal i lobiji u ovoj zemlji ne postoje, budite ubeđeni u to. U suprotnom, ne bismo imali ovo na ulicama. Lobi znači strategiju, znanje, obrazovanje, političku moć, dugoročne ciljeve, itd. Samim tim, prebijanje ljudi po ulici, bili oni stranci ili obični građani sa drugačijim mišljlenjem, dovelo bi celu jednu strategiju i mnogo novca u pitanje. Niko, pri zdravoj pameti to ne bi dozvolio. Dakle zaključno, ovde toga nema, ali čega ima? Ja ne znam, ali ću probati da sročim šta ja mislim...

 
2013-01-28 13:36:11

Zakon, propis, naše dete i njena škola

libkonz RSS / 28.01.2013. u 14:36

- Imate li vi još dece? - upitala nas je doktorka kod koje smo prvi put došli kada je naša ćerka napunila tri godine.
- Nemamo - odgovorili smo.
- Pa šta čekate, ko će da se brine o njoj kada vi umrete?
-------
Kada imate dete sa posebnim potrebama, nemoguće je ne razmišljati o tome. Šta će biti sa njim/njom posle nas? I vaša glavna preokupacija postaje osposobljavanje deteta za život.
Otac sam deteta kojem nisu davane velike šanse za samostalan život. Nikada nije imala formalnu dijagnozu, osim one "usporen psihomotorni razvoj". Iza nas su godine borbe, vežbi, rada, lekarskih pregleda, analiza. Radili smo gomilu analiza, od kojih je svaka bila biti ili ne biti.

 

Arhiva