Podijelit ću s vama link koji mi je stigao mailom. (Uz izvinjenje ako je već bilo, a ja sam previdjela)

Izgleda da se pojedinci vesele što je Japan "napokon kažnjen" za Pearl Harbor. 

Samozvani "kršćani" se ponose što je bog "kaznio ateiste". 

Debili, licemjerni! Ako je ovo kazna nad neznabožačkim svijetom, kakva li će tek onda kazna doći na vas koji molite

Dramatični događaji u Japanu, zemljotresi, cunami, incidenti u nuklearnim elektranama su me naveli da razmišljam o tome šta bi mi ovde uradili u slučaju da se, ne daj bože, slični incidenti dese u našem neposrednom okruženju. Takođe, podsetio sam se i kako smo doživeli i kako smo reagovali na događaje u nuklearnoj elektrani Černobil, pre nešto više od dvadeset godina. Sećam se da je bilo skrivanja informacija, netačnog informisanja o stepenu opasnosti kojoj

NAROD i VLAST

E, upravo je žuta boja preplavila sve naše medije, zahvaljujući dvodecenijskom gacanju u blatu laži, samoobmana i monopola. Totalno je požuteo naš medijski

Ovo je nastavak trola sa drugog bloga, gde sam malo preterao sa zloupotrebom domaćinovog strpljenja, pa sam rešio da otvorim poseban blog za ovu priču (a njemu - Nebojši Milenkoviću - se izvinjavam zbog "preotimanja teme").

Čitajući Lakofovu knjigu "Ne mislite na slona" i gledajući Haitovo TED predavanje o moralnim korenima liberala i konzervativaca počeo sam, svesno ili nesvesno, da klasifikujem ljude sa kojima imam kontakt, a posebno narod ovde na blogu, u kontekstu liberala / konzervativaca po "moralnim korenima", o kojima pričaju Lakof i Hait.

Gledajući meni još provokativnije Haitovo predavanje o potrebi većeg uključenja socijalnih psihologa sa konzervativnim uverenjima, pošto je trenutno ta oblast preko 99% popunjena liberalima, setio sam se blagotvornog prosvetiteljskog efekta koji je donosila Željka Buturović, dok je bila aktivnija na ovom blogu (npr. serija blogova sa recenzijama knjiga "prevedi me") i njenog poslednjeg bloga "zbijanje redova", o prestanku pisanja Slobodana Antonića u Politici, pre dve preduge godine.

Ko do 12. marta ne skapira svu moralnu devalviranost celokupne srpske mainstream politicke scene, ima jedinstvenu priliku da o ovom znacajnom datumu dobije ubrzan kurs sve poganstine koja nam se nudi na pod firmom politike.

Najpre, kako godine prolaze tako saznajemo sve vise o politickoj pozadini streljanja Zorana Djindjica. Ne zahvaljujuci sudstvu ili policiji (koja ga je btw i streljala) vec zahvaljujuci onima koje se nalaze - patologijom ovog drustva gurnuti na njegove margine - poput ekipe Insajdera ili Pescanika. Sta misliti o politickoj eliti koja je sasvim ok da otkrivanje ubica

ili pozadine nema ili je ima
ako je ima ona je ili sakrivena ili otkrivena
ako mi ne znamo za nju ili je nema ili je pak ima ali oni koji je žele sakriti su u stanju da to urade
ako je tačno da pozadine ima ali je ona sakrivena od nas onda ne smemo odustati od toga da insistiramo na tome da je otkrijemo

ako nam je stalo
.........................................................................

Nedavno je jedan moj dobar  prijatelj  napisao kako su ga mucila sva ta pitanja sta nam se to i kako desilo tih nesretnih devedesetih. Kaze , pitao sam ljude oko sebe, ljude koji su tad bili stariji, stalozeniji. Pitao sam ih zasto su cutali. Zasto su jednostavno samo  iskocili iz tog  voza koji je jurio u provaliju i na tom svom putu ka provaliji pregazio mnoge.

 Zar ih nije  bilo briga ko je ostao u tom vozu,  il' koliko c ljudi nastradati  u samom vozu il onih koji su se pred tim istim vozom nasli na njegovom putu do provalije.

Iako je tema nase  prepiske

Dok srčem prvu jutarnju kafu i čekam proleće …

Srk …

Listam novine,srkućem kaficu , čekam da stigne proleće, pa tako saznajem sledeće vesti …

Srk …

Prodje i 8.mart…Dame su uglavnom dobijale cveće …svi ostali su dobili Cvetkovića …

Srk …

Rekonstrukcija Vlade ulazi u svoju završnu fazu

...ovu recenicu treba svako od nas da ponavlja u svojoj glavi...

...ma sta radio...

...ma gde bio...

...ma sta mislio o Njemu...

Zoran

Dalibor Kokic