Nisam dobila tražene kopije zapisnika sa sednica nastavnog veća i roditeljskih sastanaka OŠ "Mladost", naravno da nisam. Nekako sam znala da mi poštar neće doneti zapisnike, već rešenje o odbijanju zahteva. Kako? Intuicija valjda, šta li...

Uprkos tome, s nestrpljenjem sam iščekivala da pročitam koji će razlog biti naveden u obrazloženju za odbijanje zahteva. Na osnovu njega vidim da je neko u OŠ "Mladost" ipak proučio Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Ali, avaj, selektivno. "Ovaj mi se član sviđa, na njega ću da se pozovem. Ovaj mi se član ne sviđa, njega ću da ignorišem."

Po svemu sudeći, Treći svetski rat imaće obeležja računarskog / kompjuterskog rata (engl. cyber war) ili će možda „samo" početi kao kompjuterski rat, a nastaviti se nekim drugim sredstvima, kad računari i komunikacione mreže ispadnu iz pogona. Da li je taj sukob već počeo?

Evo nekoliko događaja koji mogu da nas ispune nelagodom ovih dana.

Danas, 29. novembra 2010, na sramotu i Vlade, i Predsednika, i Parlamenta Republike Srbije, tridesetak studenata nekoliko beogradskih fakulteta i viših škola štrajkuje gladju ispred zgrade Vlade, na čuvenom raskršću ulica Kneza Miloša i Nemanjine! Povod za ovu iznudjenu meru svi znamo - odbijanje Ministarstva prosvete da plati školarinu onim studentima

Republika Srbija je Republika, a ima monarha i ne obeležava Dan republike već Dan državnosti, čime se ne razlikuje od ostalih na prostoru SFRJ nastalih državica.

Danas je 29. Novembar nekadašni praznik „Dan Republike“ pa čestitam svima koji su emotivno i na bilo koji način vezani za taj dan.

           
 

Oni koji misle da se brisanjem datuma može izbrisati istorija i praviti neka nova čine nasilje nad istorijom, svojom prošlosti i svojim precima. Očito su sada potomci jednih predaka jači i glasniji. Revizija istorije je na delu i to je opštepoznata stvar i opšteraširena pojava na prostorima bivše SFRJ.

Dakle, aa današnji dan pre 67 godina u Jajcu,  održano je Drugo zasedanje Antifašitičkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije (AVNOJ), na kome je doneta odluka o federalnom ustrojstvu Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ), zemlje koje više nema.

Dok srčem prvu jutarnju kafu ...

 

Srk ...

Listam novine, srkućem kaficu, pa tako saznajem sledeće vesti ...

Srk ...

Vlast je počela da deli sudbinu gradjana ... na one gradjane koji žive sve bolje ... i one koji žive sve gore...

Srk ...

Kod nas je politička scena podeljena ... na stranke centra ( one koje su se smestile

Update:
Poceli su da "izranjaju" telegrami u kojima se spominje Balkan.
Kako se koji pojavi, bice postavljen kao zaseban komentar.
Vec sam stavio jedan iz decembra 2006

Brzo, kratko i jasno.Evo izvolite
Na linkovima  bice objavljeni svi, ukljucujuci i one sa Balkana

DEPESE

The Guardian

The New York Times

Spiegel

Nije

Baš bih voleo da projektujem soliter, napravio bih jedan koji bi se širio uvis, da ne mogu stanari onima ispod da tresu mrve na terasu. Neme veze što bi možda pao na prvoj košavi . Ili da budem istraživač u nekoj farmaceutskoj kući. Ih, kako bih se tu tek istakao: recimo, da u vitamine stavljam preparate za opadanje dlaka. Žene bi me baš volele, a i neki muškarci. A tek kad bi me pustili da budem saobraćajni inženjer! Na svim opasnim krivinama napravio bih kontra nagib, pa ko ne poštuje ograničenje 40 - nek' produži u provaliju, jarak, banderu ili zid. Bolje da pogine što pre nego da maltretira i ugrožava normalne vozače. A da sam tehnolog u poljoprivrednom kombinatu ili agronom šopao bih one životinje toliko da bi se meni duplo brže gojile nego ovim dosadašjim tehnolozima. Il' će se toviš il' će crkneš! A voleo bih i da, na primer, napišem uputstvo za nekakvu mašinu za ekstrudiranje aluminijumskih profila, što bi to tek bilo veselo.

Umjesto da kose i plaste ljudi će kopati svude, de treba i de ne treba a te će sile biti svude oko njih, samo što neće umijeti da zbori i da im kazuje: «Daj, uzmite me, zar ne vidite da sam tuj, svude oko vas.» Tek poslje mnogo ljeta, ljudi će se sjetiti ove sile prave, pa će vidjeti kakvu su ludost činjeli sa tijem svojim rupetinama. Biće te sile i u samim ljudima, ali će proći podosta vremena da je oni doznaju i upotrebe... Kad se to bude zgodilo, ljudi će se kajati što to prije nijesu doznali, jerbo je to doznanje sasvijem prosto. (Mitar Tarabić, Kremane, 1829-1899).

Autor teksta: doc. dr Davor Džalto

 

Kao što je poznato stručnoj ali i široj javnosti, dva ključna umetnička muzeja u glavnom gradu Srbije su uspešno zatvorena dugi niz godina. Reč je naravno o Narodnom muzeju i Muzeju savremene umetnosti („Muzej na Ušću“), čije su zgrade zatvorene za javnost od 2003., odnosno 2007. godine.

Primer zatvaranja muzeja na tako dugo vreme pokazuje izrazito problematičan odnos društva i države prema kulturi i njenim institucijama. Ono što uvećava ovaj problem je odsustvo jasnog plana o tome kada će radovi biti završeni

 

Poslije smrti pokojnog Dr Jovana Raskovica sam krem srpske politicke elite, danas isto tako pokojne krajine, cinila je druzina sastavljena od bivsih sofera,  skladistara, kriminalaca, jednog seoskog  lokalnog milicijskog inspektora i da ne bude sve tako crno, ipak jednog zubara.

Kad se gleda iz danasnje perspektive sa ovakvom politickom elitom Krajina bolje  proci nije ni mogla. Na kraju krajeva ,    Milosevicu su trebali poslusnici, a ne ljudi koji su bili u stanju makar malcice trezveno razmisljati. Oni rijetki koji jesu pokazivali znakove razmisljanja su pobjegli