Europe can no longer "completely depend" on the US and UK following the election of President Trump and Brexit, German Chancellor Angela Merkel says.

Mrs Merkel said she wanted friendly relations with both countries as well as Russia but Europe now had to "fight for its own destiny".

It follows

Evo šta se danas desilo mojoj majci u gsp-u na liniji br. 31. Moja majka je starija žena, ne na način neke starice iz Harmsovih priča, to ne, no, ukratko sedamdeset devet godina. Naravno uvek sedi, ljudi joj ustaju, mada za svaki slučaj ulazi na početnoj stanici. Danas je krenula da se kod Pozorišta nađe sa mojim drugarom Banetom i njegovom jedanaestogodišnjom ćerkom Ljubicom koja već tri godine uči violinu, da bi prisustvovala njenom koncertu. Negde oko Dušanovca

„Tri strasti, proste ali nezadrživo jake, me vode kroz život: čežnja za ljubavlju, potreba za znanjem, i nepodnošljiva tuga zbog ljudi koji pate" - Bertrand Russell, iz Autobiografije.

Ovaj blog je o mogućem, značajno štetnom uticaju jednog Monsatovog pesticida, i jednog herbicida, na zdravlje ljudi.

Pre mračenja jedna prosta činjenica: povećanje prihoda uz pomoć hemije i genetskog modifikovanja (GMO) je spasilo ili produžilo ogroman broj života.

Neophodan papir za dobijanje radne vize za posao nastavnika u Kini je fakultetska diploma. Pošto sam svoj original davno izgubila, a kopija ne može da se legalizuje, to sam uz pomoć prijatelja krenula u proces vađenja duplikata. Neko bi pomislio da je to jednostavno: odeš na fakultet, popuniš formular(e), predaš i u nekom razumnom roku dobiješ traženi papir. Ali ne.

Diploma se najpre mora oglasiti nevažećom u Službenom glasniku. Ok, ima logike. Ali ne shvatam logiku da je potrebno da prođe pet nedelja od tog oglašavanja da bi se pristupilo izdavanju nove. Oglas sam predala

     Размишљао сам да напишем текст с насловом А да пробамо мало другачије?, који би, отприлике, говорио да је већ време да променимо неке ствари које већ годинама бесплодно у држави гурамо: форсирамо и милујемо стране инвеститоре, а то не даје ефекта, и даље смо најгори по платама и укупном БДП расту, ма шта наш преседник-премијер-патријарх

О анатомији једне деструкције... У зони сумрака... С оне стране ума...

Izvodi iz intervjua koji je za portal Znaš ti zašto vodio novinar Igor Mihaljević

Hajde malo da pričam i sa građaninom, a ne umetničkim direktorom ili kustosom Milenkovićem ― zašto si pre mesec dana bio skeptičan u vezi sa protestima Stop diktaturi?

Ne znam da sam bio skeptičan, tebi je tako delovalo. Izlazio sam na proteste jer sam to smatrao svojom obavezom, potrebom, zadovoljstvom, kako god. Ali činjenica je da iako protesti nisu bili adekvatno artikulisani ― oni svakako jesu bili korisni za društvo. U tom kontekstu bi možda morali ući i u domen ne dnevne, nego nevidljive politike.

Šta je nevidljiva politika?

Pa ona koja se ne vidi. Problem našeg društva i politike u njemu, jeste u činjenici da politika kao prostor kreiranja ideja ili strateških vizija ovde ne postoji. Postoje samo parapolitičke organizacije koje se lažno predstavljaju kao političke stranke, i kojima su važnije pare nego politika.

Zar politiku ne čine i interesi?

Tek na kraju. Pre interesa valjda dolaze ideje. Ako nema ideja i ideala već samo interesa ― to onda nije politika nego pijaca na kojoj ne vlada red, već opšti grabež. Kada bih te, recimo, pitao da li u ovom društvu postoji neka institucija koja tebi kao građaninu uliva poverenje…?

Morao bih debelo da razmislim.

Vidiš, to i jeste problem. 

Pošto iz opravdanih razloga ne mogu da komentarišem kod Krstića, samo da kažem da, ma koliko da je on problematičan kao lik (sa svojom kombinacijom ničim opravdane arogancije, prenapuhanosti i mestimične gluposti), ovo su stvarno potpuno legitimna i na mestu pitanja:

"...Ko proverava da je ogromna svota novca data tamo gde treba i ko proverava da je dete (bilo koje, dakle, dete) dobilo najbolje moguće lečenje? Postoji li komisija koja roditeljima savetuje u koju svetsku medicinsku ustanovu treba da odu ili oni to rade sami, savetovani od laika, odnosno Gugla? Ko, znači, štiti

УЕЛБЕК, МАРОЈЕВИЋ И САЈТ Б-92

 Добро сте прочитали: у питању су француски писац Мишел Уелбек, наш књижевник Игор Маројевић и овај овде, присутни сајт Б-92.

 Повезује их једна ређа заједничка тема и Маројевићево коментарисање коментарисања на овом сајту. 

 У роману „Карта и територија“ Уелбек је констатовао да је управо свирепо убијен,  описао своју сахрану, споменик на гробу и догађаје потом.  Успут је себе помало похвалио: „Био је добар писац“ кажу за њега, спроводу присуствује стотинак његових читалаца свих узраста и оба пола; једна млађа дама баца белу ружу на ковчег, а његова слика бива украдена па нађена и продата за шест милиона евра...

 Успут је много пута поткачио француску и америчку књижевно-сликарску сцену, али се уздржао да буде и главни лик у роману: Мишел Уелбек, писац је споредни књижевни лик, а главни је млади сликар који фотографише и дорађује мапе француских департмана и слика Уелбека, а успева по опробаном рецепту још их 19. века – уз свестрану подршку једне моћне старије даме.

 Игор Маројевић описује своје троструко самоубиство, сахрану, свађе током ње и коментаре на сајту Б-92. Ово је почетак и крај његове приповетке објављене у „Летопису Матице српске“ марта 1916. године.