Ovaj blog ne dolazi zbog Novakovih najnovijih velikih titula. One su samo aktuelizovale inače permanentnu temu, ko je najbolji.   

ПОМАМА И ОМАМА НАШИХ ДАНА

          „Кловн Шалимар“ Салмана Руждија је роман о неколико трагичних животних судбина у временима великих друштвених сукоба на широком простору од Кашмира на граници Индије и Пакистана до Стразбура између Француске и Немачке, затим у Француској, Енглеској и у Лос Анђелосу у Америци. Источњачка

„...па слепило није прелазно, Није ни смрт, па на крају сви умремо.;-”

Ж. Сарамаго: „Слепило”

Пита се пита министар просвете да ли професор географије треба да има исту плату као лекар. 

Питам се питам да ли министар просвете треба да заступа интерес професора или лекара.  

Још једна (ре)ФОРМА чека прваке, петаке и ученике гимназије – најављена као суштинска промена образовне парадигме, обучени наставници два дана ин виво и један дан онлајн, што би се код нас рекло – увече прелиста, ујутру заблиста. Ко се снађе, снашао се, ко се није снашао зар је и битно, испиши све петице на крају, биће свима потаман. Имамо и нове предмете, звуче сјајно: Језик, медији и комуникација, Појединац, група, друштво, Здравље и спорт, Образовање за одржив развој, Примењене науке, Уметност и дизајн – шта тачно значе, то ћемо видети, а чему служе јасно је свима: куповини социјалног мира. Дакле, те предмете неће држати најкомпетентнији наставници, нити наставници који су имали сјајне резултате, нити они који имају искуства са пројектном наставом, већ наставници који су технолошки вишкови. У предводу: без икаквих критиреријума ка светлијем образовању. Али, да не дуљим, о реформама сам већ много писао, покушавао да учествујем, не вреди.

 Naravno, država to ne čini koristeći birokratske zavrzlame da izbegne rušenje po naredbi koju su napisale i izdale njene institucije a sve da bi zaštitile interes nekih koji su joj bliski po lukrativnoj osetljivosti. Pored ministarstava i opštine i policije od kojih se čuje po koja nejasna reč o svemu tome iskazao se i predsednik države začuđen zašto se baš oko te divlje gradnje na Kopaoniku diže tolika galama kad ovde u Srbiji ima nekih milion i još više takvih objekata, ali dobro, pokazaće on da se i to može urediti i da će sve biti po zakonu ali ne reče kada i kako.

Dnevnički izvodi

Septembar 1939

    Otac me upis’o u vršačku gimnaziju. Vršac je lepa varoš. Miriše na grožđe. Našao mi stan kod  jedne starije Švabice. Hrana je dobra, nedeljom kolači ,nekad grancle nekad gurabije.

    A i lebac je beli,milihprot  a ne crni kao onaj naš seoski.

   Posle škole igramo fudbal. Škola mi ide dobro.

Kraj septembra 1939

Čemu će to da služi ne objašnjavaju osim po koji od njih prozbori ono o napretku turizma i tako to. Sve to košta kako kažu znatne gradske pare za koje bi se moglo izgraditi po neka zdravstvena ustanova ili prostori za čuvanje dece ili bar par stanova za one što ih, kako izgleda, na ulicu sele iz Bristola. Ima naravno u gradu još kojećega što je svakako preče od jarbola sa zastavom državnom na vrhu ali i od gondole koja treba da prevozi sa jedne obale reke na drugu ali je neizvesno i ne zna se koga i zašto.

Пре четрнаест година ми је у болници умро пријатељ, неку недељу пре свог четрдесет петог рођендана. Чекао је трансплантацију јетре. Имао је комбинацију срца од злата и невероватне, помало лудачке енергије коју је додатно подстицао кокаином и амфетаминима. Све што је радио, радио је без остатка, тако је живео и тако је саливао